Бугарски национални радио © 2021 Сва права задржана

Јаје – симболика и обичаји

Фотографија: БГНЕС

За већину Бугара фарбана јаја су поред печеног јагњета и слатког ускршњег хлеба (козунак) један од „амблема“ тог светлог хришћанског празника. Зашто је то тако? Зашто заправо јаја црвене боје су сматрана симболом васкрсења Христовог?

Православна црква је одувек црвену боју повезивала са Исусовом крвљу и Његовим страдањем на крсту, а јаје је симболизовало Његово васкрсење. Обичај фарбања јаја у црвену боју потиче још из периода раног хришћанства. И заиста, јаје је симбол живота, новог рођења, пошто је оно својеврсно оличење победе над смрћу и почетка новог годишњег циклуса, након што је прошли завршио смрћу природе у зими. Уколико се будемо осврнули на неке старе традиције видећемо да код многих народа јаје бележи почетак, оно је извор живота. Према легендама и веровањима Египћана, Бабилонаца, Хиндуса, Грка и Кинеза, јаје означава и генезу, постанак. Из њега настаје и сам Свемир или поједини делови Свемира – земља, небо, сунце, месец, звезде... Из њега су се излегли и птице, први људи, па чак и сам Бог који је створио свет...

И у бугарском фолклору можемо наићи на трагове митова о настанку Свемира. У старим дечјим песмама које су се традиционално изводиле у пролеће сунце је представљено као божанско јаје. У другом тексту се помиње да је време кокошка, а звезде су јаја које је она снесла. И земља се у неким веровањима јавља у облику јајета, црвеног и шареног, а живот је пилић који се из њега излегао. Ту су и неке загонетке у којима су звезде представљене као „небеска“ јаја, например: Сито пуно јаја, а у средини патица! Шта је то? (Небо са звездама и месецом) или „Коњ по јајима хода, а не ломи их. Шта је то? (Месец и звезде). У другој загонетки јаје је представљено као кућа која такође симболизује Васиону: Зидана и кречена, нигде рупица нема. Шта је то?

Према народним веровањима, јаје поседује велику магичну моћ што објашњава чињеницу зашто се оно често користи приликом извођења различитих ритуала. Јаје се користи у бајању и врачању. Уз помоћ јајета може се сазнати да ли је на некога бачен урок: бајалица држи јаје изнад главе болесника и у случају да је он уречен, јаје ће се ознојити. Некада се веровало да уколико је једна жена вештица, она може да снесе јаје из којег ће се излећи волшебни пилић. Ако иста та жена током 40 дана носи јаје са два жуманца под пазухом, онда ће се излећи двоглави пилић, тзв. мамниче, које „краде“ плодност туђих њива и односи је својој газдарици. У бајкама, пак, се прича о чаробњацима и чудовиштима чија је моћ скривена у јајету, а чим га јунак буде пронашао и сломио, зликовац одмах нестане.

Највећа моћ се приписује ускршњем јајету црвене боје. Оно се такође користи приликом бајања, пошто се верује да поседује лековито својство и скида чини. Традиционално се јаја фарбају на Велики четвртак. Обично то ради најстарија жена у породици. Некада је у једној имућној сеоској кући фарбано око 500-600 јаја, како би имало довољно јаја све до Вазнесења Христовог. Фарбана и писана јаја делили су свим члановима породице, родбини, гостима, сиромашним људима и путницима намерницима. У прошлости су се ускршња јаја бојала природним бојама. Тако су, рецимо, за добивање црвене боје користили оригано, зелене – коприву, наранџасте – руј, жуте - лишће од ораха или јабукове љуске. Пре него што почне са бојањем, газдарица је палила свећу и крстећи се изговарала речи: „Дај, Боже, да и следеће године дочекамо црвено јаје!“

Прво јаје се обавезно фарбало у црвену боју и њиме се трљали образе деце, девојака и невеста, како би биле здраве, лепе, јер се веровало да ће их чувати од урокљивих очију и од сваког зла штитити. У неким крајевима земље прво црвено јаје се ставља поред кућне иконе како би донела здравље и благостање укућанима. У другим местима пак се закопава у земљу, у њиве, да би их чувало од туче или се ставља у семе за добре усеве и берићет. У темеље нове куће се такође ставља црвено јаје, јер се веровало да ће она тако бити отпорнија. На Ускрс се црвена јаја односе и у цркву где се остављају пред иконе.

Посебно значење придавано је тзв. писаним јајима или писаницама које су код нас позната и као „шарене перашке“. Она се обично не једу већ се поклањају ближим и драгим особама. Отуда и изрека „Чувају га као писано јаје“. Јаја обично шарају девојке и невесте на Велики петак. Девојке их поклањају својим драганима, а невесте – мужевима, родитељима, куму или деверу. Пре писања јаја се избуше иглицом и дувањем испразне. Најчешће се јаја шарају растопљеним воском. У неким деловима земље се као украс користе и разнобојне кићанке од вуне које се помоћу воска лепе за љуску јајета. Такво јаје се у Бугарској зове "китанче". У манастирима је позната и друга техника писања и украшавања јаја, а наиме, помоћу џепних ножића монаси су гравирали јаја. Тако су на љускама од јаја свештеници резбарили ликове и сцене из Јеванђеља или фине орнаменте преузете из црквених књига.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Више из ове категориjе

Верујмо у добро!

Обавијено велом тајанствености Странџанско фолкорно подручје крије много богатстава. Ту су и дан данас очуване мистичне нестинарске игре, као и древне песме и обичаји. Цели регион познат је и по светим местима везаним за културу Трачана, хришћана и..

објављено 9.9.21. 13.41

Фолклорни фестивал „Белокаменица 2021“ – празник бугарског духа и традиција

„Белокаменица“ је назив фолклорног фестивала који се традиционално организује у селу Царевец, крај града Мездре, северозападна Бугарска. Бели камен који се вади у околини Мездре и који је надалеко познат по свом квалитету постао је симбол тог краја...

објављено 4.9.21. 13.20

Тродневни фолклорни празник у Китену

Од 4. до 6. септембра град Китен, на нашем јужном Црноморју, биће домаћин Петог националног фолклорног сусрета „Китен и пријатељи“. Програм ће отворити дефиле свих учесника. Очекује се да ће на сцени у Морском парку наступити преко 46 ансамбала..

објављено 4.9.21. 10.15