Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Гостујемо у селу Паталеница

Фотографија: Никола Колев

Према легендама, једно од светилишта грчког бога медицине Асклепија налази се у јужном делу Бугарске, у селу Паталеница код града Пазарџик. 1955. године два суседна села – Баткун и Паталеница повезала су се и тако је настало једно релативно велико село са 1.284 становника, које се при томе може похвалити богатом историјом. У рано пролеће, када се све разеленило и када је дрвеће добило ново одеће, село Паталеница личи на птичје гнездо у подножју тајанствене планине Родопи.

© Фотографија: Никола Колев

Никола Колев, директор локалне школе „Константин Величков“ прича да је Паталеница од града Пазарџик удаљено свега 15-ак километара, што свакако утиче позитивно на живот мештана. Део становника села ради у граду, али други, нажалост, немају посла, због чега улажу сву снагу и напор у обраду малих парцела како би преживљавали.

„Историја села Паталеница обилује културно-историјским споменицима које сведоче о занимљивом животу још из доба Трачана и Римљана, прича Никола Колев. – Могу рећи да је атар некадашњег села Баткун богатији историјским споменицима. Административна управа села Баткун била је налик оној коју су имали грчки градови. На подручју села налазио се и храм бога Аполона. У средњем веку је Баткун био највећи град и утврђење у овом крају. Након што је 1485. године основан град Пазарџик место Баткун постепено остаје у сенци новонасталог града и почетком 19. века је познато као мало бугарско село. И данас се наставља спор око порекла имена та два села. О Паталеници постоје многе теорије, али можда најистинитија од свих је она према којој назив села потиче од речи пут, пат, па отуда и назив Паталеница. Заступници друге теорије сматрају да је село своје име добило по цркви Светог Пантелејмона. О имену села Баткун се претпоставља да је протобугарског порекла, односно потиче од речи баткун која означава моћвару.“

© Фотографија: svetimesta.com

Велик је број историјских знаменитости у Паталеници, наставља Никола Колев. Тако, рецимо, црква Светог Димитра је из 12. века, а проглашена је националним спомеником културе. Тренутно је у току рестаурација њених фресака које се одликују стилским особинама својственим препороду. Храм још није отворен за посетиоце, али за оне, најнестрпљивије увек ће отворити своја врата. Код Паталенице се налази и манастир Светих апостола Павла и Петра, у чијем дворишту расте петстогодишња лоза. Са ове светиње пуца предиван поглед на равницу. У непосредној близини је светилиште бога медицине Асклепија, које датира из 1-4. века пре нове ере, а чији остаци, скоро и да се не виде, када све буде избујало. А од велике и средњовековне тврђаве Баткунион сачуван је само један бедем. У суседном селу Дебраштица могу се видети 19 сачуваних трачких хумки, рушевине старих цркава и бедема. Преко села Добриштица води и пут до планинских одмаралишта „Св. Константин и Јелена“ и „Цигов чарк“. На свега 6 километара удаљености од села Паталеница је село Варвара, познато по својим минералним лековитим изворима.

О Паталеници данас испричао нам је Никола Колев:

„У селу, као и свугде по Бугарској, потешкоће са проналажењем посла јесу заиста велике, добро је што смо тако близу града и неки налазе спас у њему. Незапослени чине 14 одсто становништва села. У селу, поред школе и продавница, нема других опција за посао. А није занемарив ни број оних који раде у иностранству.

© Фотографија: Никола Колев

Иначе у селу Паталеница се људи углавном баве земљорадњом и сточарством, као што је у већини бугарских села. Мештани гаје козе, овце, имају коње, магарце. У селу се гаје и пшеница и кукуруз, али више онако ради себе. Највише је земљишта под дуваном, мада ни она нису што су некада била.“

Шпанија и Велика Британија, то су две дестинације за које су се определили становници села у потрази за хлебом у иностранству. „У обе земље живе бројне бугарске заједнице“, каже Никола Колев и додаје да макар тако далеко од отаџбине оне не заборављају бугарске празнике и обичаје. Највећи празник за мештане је Ђурђевдан који обавезно обележавају и у иностранству.

Али има и оних који су одлучили живети у том селу. Тако, рецимо, једна породица из Велике Британије се преселила у Паталеницу. По речима Николе Колева, туризам такође може да подстакне оживљење села.

© Фотографија: Никола Колев

„Село Паталеница има изузетно повољне услове за развој туризма, клима му је такође погодна и здрава, каже Никола Колев. - Овде туристи могу уживати у складном споју планина и равница. Положај села пружа одличне услове за развој високопланинског туризма. Нажалост, у региону још нису изграђене туристичке руте и стазе, али локални становници планирају да то у најскорије време ураде. У Паталеници има и хотел за госте села. У току је изградња још једног породичног хотела. Овде је свако добро дошао!“

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

По публикацията работи: Милка Димитрова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Базен, џакузи и трамбулина за дете – за летњи одмор Бугари већ тражe луксуз и додатне садржаје

И ове године сезона на нашем Црноморју почеће почетком јула месеца, а врхунац ће бити у августу. Стога се јун код нас јавља као слаб месец за одмор. Можда зато што све више Бугара воли да се почетком лета одмори на оближњим грчким плажама, а затим,..

објављено 25.6.24. 12.05

Фестивал рибе у Поморију открива тајне рибарства

Дводневни фиш фестивал у Поморију представиће гостима и становницима црноморског градића свакодневицу и занат рибара. Идеја организатора фестивала из општине је да се гости кроз концерте, презентације рибљих специјалитета, позоришне представе и друге..

објављено 21.6.24. 11.35

Батак – много више од прелепог града драматичне историје и живописне природе у Родопским планинама

За нас Бугаре Батак је свети град! У њему и до данас одјекује ехо трагичних догађаја везаних за  Априлски устанак 1876. године, када је већина невиних житеља овог родопског градића страдала од сабље османског поробитеља – различити извори сведоче да..

објављено 17.6.24. 13.00