„Да би прошлост постала видљива и лака за разумевање и да би се сачувало ово велико национално богатство.“ Овако је средином 20. века сликар и етнограф Лазар Донков објаснио своју идеју о стварању aрхитектонско-етнографског комплекса „Етар“. То је јединствени музеј под ведрим небом који је отворен за посетиоце још далеке 1964. године. Удаљен је само 8 км од старопланинског града Габрово. Комплекс „Етар“ је и данас једно од најпосећенијих и најдопадљивијих места у богатој колекцији 100 националних туристичких објеката Бугарске.
Када људи шетају комплексом, пред њиховим очима оживи аутентична атмосфера некадашњег градског живота Габрова. О овом дивном музеју на отвореном се много тога може прочитати, али је непосредни контакт са њим стварно изузетан. Кроз причу Петје Боневе из Одељења за везе са јавношћу архитектонско-етнографског комплекса „Етар“ прошетаћемо калдрмисаним уличицама овог живописног простора који одише историјом:
„Музеј је створен да би се посетиоци упознали са архитектуром, начином живота и економском историјом Габрова и Габровског краја у доба националног Препорода (друга половина 18. и 19. век). У ово доба у граду је било развијено више од 26 заната. Занатски производи наишли су на добар пријем у Букурешту, Бечу, Марсељу, Анадолији и другим блиским и далеким крајевима. У архитектонско-етнографском комплексу „Етар“ налази се једина у земљи збирка водених постројења, тзв. народне технике на води. Сачињена је од 10 објеката и сврстава се међу најбогатије и најбоље организоване техничке збирке европских музеја под ведрим небом. То је и разлог што је водени точак постао амблем Етара. Најзанимљивије је да су сви објекти и данас активни и раде онако као што су радили у прошлости. Све је приказано у природном амбијенту и у природној величини и права је илустрација рационалних техничких решења која су плод бритког и инвентивног ума становника Габрова. Етнографски комплекс је умањени модел некадашњег града. На чаршији се може видети 16 узора балканске архитектуре који својим специфичностима одражавају дух тог места и приказују оригинални таленат ренесансних градитеља.
Занатлије и данас, као и некад, својим рукама стварају производе које продају. Они израђују пред посетиоцима свакојаке предмете од глине, коже или дрвета и то истим алатима којима су се некад служили мајстори. А прави стваралачки изазов за туристе је да се укључе у израду тих предмета, рецимо, да сашију кожну торбу или да направе глинену шољу. У етнографском комплексу је очувано преко 20 старих традиционалних заната који су изузетно атрактивни за посетиоце.“
Током скоро целе године у архитектонско-етнографском комплексу „Етар“
организују се манифестације којима се реконструишу неки од старих обичаја у Габровском крају.
„Кроз бугарске народне песме и игре приказујемо богато духовно наслеђе нашег краја – прича Петја Бонева. – На велике празнике у народном календару као што су Врбица, Ђурђевдан, Ивањдан приређују се реконструкције обичаја везаних за њих. Последње суботе и недеље августа кроз реконструкцију свадбених обичаја приказујемо етнографску разноликост на бугарским просторима. Имамо и дугогодишњу традицију у раду са децом. Мали љубитељи историје и етнографије учествују у реконструкцијама догађаја везаних за све традиционалне празнике. Сваке године одржавају се и дечји конкурси за израду сурвачке - лепо украшене дренове гранчице за извођење новогодишњег обичаја Сурвакање, као и за израду мартеница и плашила.
У комплексу „Етар“ се редовно одржавају наступи фолклорних састава који приказују неисцрпно музичко богатство бугарског народа. Суботом и недељом током летње сезоне организују се демонстрације старих домаћих заната. Под ведрим небом или пак у некој од кућа на чаршији посетиоци комплекса имају прилику да посматрају бојење тканина биљним бојама или израду плетених предмета од кукурузовине. Најзначајнији догађај у културном календару архитектонско-етнографског комплекса „Етар“ је Међународни сајам народних заната који се одржава сваке године почетком септембра. На њему се окупљају мајстори и гости из целе земље и иностранства. То је један од начина да сачувамо културне традиције и да одржавамо интересовање за бугарске народне занате.“
Превела: Марина Бекријева
Фотографије је уступила екипа архитектонско-етнографског комплекса „Етар“
Православни манастир „СветиЈоан Претеча“ уврштен је под бројем 25 на листу 100 националних туристичких објеката Бугарске. Обриси његових руина јасно се оцртавају на живописном брду изнад обала реке Арда, која тече кроз град Крџали. Ова монашка..
Давне 1889. године је бугарски кнез Фердинанд I у салама дворца изложио личну колекцију репрезентативних примерака домаћих и тропских птица, сисара и лептира. Тиме су постављени темељи првог музеја у Бугарској, данас познатог као Националног..
Историја бугарског спорта је богата, а о томе сведоче бројни спортски уређаји и одличја славних бугарских такмичара који су део сталне поставке Музеја спорта у главном граду Бугарске. Музеј посвећен спорту отворен је 60-их година минулог века...