Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Поморијско језеро – део европског пројекта о заштити обалских лагуна и солана

Фотографија: greenbalkans.org

Влажна подручја заузимају све мањи део површине на нашој планети што прети нестанком хиљадама ретких врста биљака и животиња. У Европи ова појава је нарочито видљива у региону Медитерана са којим је преко Босфора и Дарданела повезано и Црно море. Како очувати угрожени биодиверзитет у обалским лагунама и соланама – одговор на ово питање тражи пилот пројекат у склопу програма „Лајф плус“ ЕУ који обухвата три државе – Француску, Италију и Бугарску.

Tрсколикa травa (Аmmophila arenaria)

Између те три земље једино Бугарска нема проблема са соланама (оне се налазе око Поморијског и Атанасовског језера), а то је тако јер оне нормално функционишу. Рад солана одржава спецфичну разноликост животиња и растиња које живи у сланим водама. У том погледу више напора ће морати да уложе заштитници природе из Регионалног парка природе „Молентарџиус-солане“ у Италији као и у Регионалном парку природе „Камарг“, јужна Француска, а такође и компанија за добијање соли CSME, део француске „Сален групе“. Многе солане на територији Француске су већ затворене укључиво и доскора највећа у Европи солана Salin de Giraud у Камаргу. То представља опасност за већи број ретких врста којима су та подручја била животно станиште у току више деценија, па чак и столећа, у којима су те солане радиле. Излаз из те ситуације сада траже учесници пројекта из Италије и Француске који је посвећен управљању заштићеном зоном „Солане Червија“ у Италији.

Приморски котрљан (Eryngium maritimum)

Бугарска ће се придружити својим партнерима у пројекту „Еколошко управљање и конзервациони радови у медитеранским соланама и обалским лагунама – MC SALT“ једино када су у питању морске лагуне какву представља Поморијско језеро, недалеко од Бургаса. Пројекат обухвата и заштићена подручја каква су слане ливаде и слане степе у неким од држава учесница.

Моргуша (Cakile maritima)

Основни задатак Бугарске је уклањање две инвазивне врсте биљака које сузбијају развој вегетације типичне за пешчане дине у околини Поморијског језера. То је изјавио за Радио Бугарска Димитар Попов из еколошке организације „Зелени Балкан“ који је вођа пројекта с бугарске стране:

„То су углавном две врсте жбуња – багремац и жука, које доспевају из Северне Америке и одликују се изузетном прилагодљивошћу. Користе се најчешће за јачање насипа и косина на путевима. На жалост ове су се биљке рашириле и на многим другим местима. На граници заштићеног подручја „Поморијско језеро“ распространиле су се углавном на динама које покривају пешчану превлаку између језера и Црног мора. Густо шибље погоршава услове живота флоре у неколико типова станишта на пешчаним динама и истискује аутохтоне травнасте биљке какве су трсколика трава и тамарис.“

На поветарцу лелујају се дуге и танке стабљике разноразних травнастих биљака међу којима су приморски котрљан, који је уврштен у Црвену књигу угрожених врста Бугарске, моргуша, раштика, морска луцерка. У заштићеном подручју „Поморијско језеро“ је и највеће налазиште кендира чији ситни попут перлица цветићи могу понекад бити и ружичасти (иначе су најчешће плави).

Патка њорка (Aythya nyroca)

У подручју Поморија заступљеност инвазивних врста које по правилу имају јак и разгранат коренов систем и чауру са много семена, срећом, је још увек у почетној фази, па се стога очекује да ће њихово искорењивање бити успешно, каже Димитар Попов. Други део пројекта који се изводи у Бугарској односи се на заштиту ретких или угрожених врста птица селица и гнездарица које обитавају овај предео. Пројектом ће бити обухваћени патка њорка, морски жалар, црвенонога властелица, пламенац, сабљарка, мала, обична и ћубаста чигра као и (морска) утва.

Сабљарка (Recurvirostra avosetta)

„Први пут на територији заштићене зоне „Поморијско језеро“ правимо кутије за гнездење које укопавамо у обалу језера и тако стварамо боље услове за гнеждење утве, прича експерт. - То је патка која се, за разлику од већине других врста барских птица, не гнезди у трсци, већ у рупама у земљи. Поред тога изградићемо и платформе за гнеждење мочварица које су под заштитом. То су рецимо ћубаста чигра, сабљарка, црвенонога властелица, мала чигра и морски жалар. Оне не само да су уписане у Црвену књигу фауне Бугарске, већ су под заштитом многих националних закона и међународних споразума међу којима је и Европска директива о очувању дивљих птица.“

Други циљ пројекта је радити у правцу спречавања урбанизације обалских лагуна што је озбиљнији и глобалнији проблем за читав регион Медитерана, па и за подручје Црног мора.

Превела: Ана Андрејева

Фотографије: wikipedia.org 

По публикацията работи: Марија Димитрова-Пишо


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Радио Бугарска пита: Када ће се одржати следећи парламентарни избори?

Гласање по инерцији. Гласање с последњом надом да ће сутра све бити у реду и да ћемо о изборима поново причати за четири године. То су били гласови разочарења од политичара, од нас самих, од оних тамо, који нису изашли на изборе. “Расположења су..

објављено 28.10.24. 15.25
Ангел Куртелов

Са 89 година Ангел Куртелов, наследник браће Миладинови, гласа у Охриду

Изборни дан у главном граду Северне Македоније –   Скопљу, протиче нормално, нема редова на бирачким местима. До поднева је гласало око 50 људи, а очекује се да ће до затварања бирачког места гласати преко 100 људи. У поређењу са претходним..

објављено 27.10.24. 18.29

Софијанци скептични: Нови избори, али без праве наде за промену

По седми пут у последње три године, Бугарска поново излази на биралишта у потрази за стабилном парламентарном већином. Као и на изборима одржаним у јуну ове године, излазност је слаба, а доминантан став грађана Софије, према резултатима анкете Радио..

објављено 27.10.24. 17.24