Бугарско црноморско приобаље већ има подводну параклису која носи име заштитника рибара и морепловаца Светог Николаја Чудотворца. Јединствени храм налази се око 7 метара под водом и у потпуности је усклађен са канонима православља. Лик свеца израђен је од месинга, а на дну, на древном камену који је и својеврстни олтар, стављени су крст и свећњак. Монтирана је и плоча у славу Свете Тројице, као и бетонски одливак са именом ктитора и поздравом подморничара за једнаки број спуштања и испливања чији је аутор вајар Никола Диков.

"Идеја припада Тодору Попову, стручњаку за ронилачки систем "пади" који је већи део свог живота провео под водом, прича Ирена Бадалова, председник новоствореног ронилачког клуба "Приморско". - У њено остваривање укључило се много људи, па чак и један муслиман, који је рекао да је за њега то питање части. Параклиса је усклађена са православним каноном, а отац Гавраило освештао ју је на тлу. 1. јуна смо све спустили под воду, јужно од рта Маслен нос. Ускоро после почетка рада појавило се јато делфина. Иначе највећи проблем за нас није била организација, већ динамика атмосферских услова, али се срећом море смирило управо на дан отварања. Није ми познато постојање сличног православног култног објекта под водом другде у свету. А иначе ми се надамо да ћемо тако допринети и популарисању ронилаштва."

Из клуба очекују да се повећа и интересовање за град Приморско, као и да привуку више љубитеља подводних авантура. За ту параклису већ испољавају интересовање и романтични парови који желе да се венчају под водом.

"Интересовање је заиста велико. Контактирао ме је један сликар који израђује керамичке иконе и предложио да поклони икону Светог Николаја Чудотворца. Ја, сам свакако, радо примила и обећала сам да ћу је лично спустити у подводни храм. Међутим, за сада немамо посета. Време је веома променљиво, често пада киша и није погодно за роњење. А и још увек нисмо означили место, како би људи знали где се храм налази. Он је ван предела града, на стенама које су међу рониоцима познате као Крокодили. А мештани су веома загрејани, стално се распитују о разноразним појединостима. На почетку су се односили према нашој пасији са неким ниподаштавањем, чак су нас сматрали лудим рониоцима, а сада гледају озбиљно на наш рад, тим пре што овде долази много ронилаца из држава које немају морску границу. Идеја нашег клуба је да развијамо тај спорт и међу Бугарима."

Превод: Александра Ливен

Фотографије: ронилачки центар "Посејдон"