Бугарски национални радио © 2020 Сва права задржана

Дворац и Ботаничка башта у Балчику

Фотографија: архива

Да ли због пристрасности и локалног патриотизма или на основу објективне процене, многи сматрају северно приморје Бугарске аристократскијим делом нашег црноморског приобаља. Овде је још крајем 60-их година минулог века изграђено атрактивно одмаралиште Албена са оригиналним архитектонским карактеристикама. Летовалишта Русалка и Златни пјасци су друга два драгуља на северној црноморској обали.

Као највећи морски центар, Варна је право оличење урбаног морског пејзажа. Својом туристичком понудом са много више елеганције, стила и комфора северна црноморска одмаралишта одавно су постала незаобилазна туристичка дестинација како домаћих, тако и страних туриста. Балчик је једно од дивних места која привлаче госте својим аутентичним шармом, боемском атмосфером и аристократском префињеношћу. Ако томе додамо и предиван поглед на морско плаветнило и умирујуће звуке морских таласа, лако је схватити зашто је у 20-им годинама прошлог века румунска краљица Марија изабрала овај рајски кутак за своју летњу резиденцију.

© Фотографија: архива

На обали у близини града Балчик подигнут је дворац окружен раскошним парком. Комплекс је представљао самостално газдинство са свим његовим елементима, грађевинама и постројењима. Ту је некад била пошта, гараже, чак и мали војни одред. Ово ремек-дело архитектонске уметности и данас носи име „Дворац“. Заједно са Ботаничком баштом у којој се налази, а са којом се мало која у свету може мерити, уврштен је у 100 националних туристичких објеката. Директор Културног центра „Дворац“ др Ивелина Радилова води нас у шетњу кроз некадашњу краљичину кућу:

© Фотографија: архива

© Фотографија: wikipedia.org

Краљица Марија

„Данас је комплекс „Дворац“ један од најимпресивнијих објеката не само на северном приморју, него и у Бугарској. Он је добро очуван, а стална је брига о његовом одржавању. Једно од задивљујућих места у комплексу је краљичина вила, пример архитектонског еклектизма. На том дивном комаду морске обале румунска краљица Марија свила је своје „Тихо гнездо“. То је била њена резиденција коју су изградили италијански архитекти. Ова грађевина својеврсни је мозаик култура Запада, Балкана и Оријента. У вили је данас изложена стална поставка која хронолошки приказује историју дворца. Посетиоци могу видети и реконструкцију дневне собе, спаваће собе, будоара и купатила краљице. Просторије изгледају скоро исто као у време када је она живела у њима. Други занимљив објекат у комплексу је параклис коме је краљица Марија дала име „Стела Марис“. Данас је то православна капела Успења Богородичиног која је активна. Она представља копију цркве из 15. века која се налази на острву Кипар. Грађевина се толико допала румунској краљици да је она наручила њену копију за резиденцију у Балчику. С једне стране црквених врата осликан је лик краљице Марије, а с друге – лик њене вољене ћерке принцезе Илијане.“

На подручју комплекса „Дворац“ налазе се многе зграде занимљиве архитектуре. Неке од њих биле су практичне намене, док су друге имале пре свега естетске функције.

© Фотографија: архива

„Изузетно лепи су и вртови дворца – прича Ивелина Радилова. – Они су још у време када су креирани били ремек-дело пејзажне уметности. Када је 1955. године дворац прешао у власништво Бугарске, у његовим вртовима су почели да раде ботаничари са СУ „Св. Климент Охридски“ и створили богату флору коју чине различите егзотичне и ретке врсте из земље и иностранства. Врло импресивна је колекција палми, а једна од највећих атракција је колекција џиновских кактуса. Поред тога, културни комплекс „Дворац“ јединственог је положаја. Он је изграђен са изузетним смислом за лепоту и естетику и савршено се уклапа у дух места, природни амбијент и архитектуру Балчика.“

Комплекс је изграђен на веома нагнутом терену већи део којег је терасаст. Тако су се сасвим природно обликовали мањи, интимни простори многе од којих је краљица Марија сама назвала различитим именима. Један од тих дивних кутића је такозвани Гетсимански врт који је смештен у најисточнијем делу парка дуж морске обале. Улаз у врт представља елегантан камени лук са лепим капијама од кованог гвожђа по узору на једну од камених капија Гетсиманског врта у Израелу. Ту се налази и „Божја башта“. Краљица Марија је хтела да она буде толико лепа да би, чак и кад би Господ сишао, могао уживати у њеној лепоти.

© Фотографија: архива

„Једна од знаменитости некадашње резиденције је неколико камених престола. Румунска краљица је имала посебну страст за прикупљањем разноразних лепих предмета – каже Радилова. - Парк представља праву колекцију свакојаких малих елемената. Овде има и мноштво веома лепих камених крстова донетих из Молдавије. Могу се видети и огромни глинени ћупови, такозвани питоси који су прелепо украшени.“

Без обзира у које бисте доба посетили Балчик и архитектонски комплекс „Дворац“, свакако ћете осетити бајковиту атмосферу, дух и колорит којима одише ово дивно место. Неке од вила у комплексу претворене су у хотеле. А ако сте љубитељи морских специјалитета, овде ћете наћи право царство укуса и мириса и заиста уживати уз звуке мора.

Превела: Марина Бекријева

Више из ове категориjе

Аскетска лепота ћустендилског храма Св. Георгија Победоносца

Црква Св. Георгија Победоносца се налази у насељу Колуша, у Ћустендилу – граду у подножју Осоговске планине. Проглашена је архитектонско-грађевинским и уметничким спомеником културе од националног значаја. Проучавање и рестаурација цркве..

објављено 6.5.20. 06.30

Марцијанопол – град који нуди богатство мозаика

Крај једног од кршких извора у римској провинцији Доња Мезија (Moesia inferior), код данашњег града Девње, зауставио се цар Трајан (98-117) са својом војском. Тада је његова сестра Марција послала служавку по воду, којој је златна посуда исклизнула..

објављено 9.2.20. 08.05

На дан Св. Атанасија у Чирпанском манастиру се окупљају верници из близа и из далека

У Бугарској има на стотине цркава и манастира саграђених са вером и надом да ће људима донети мир и надахнуће. Већ 18 векова Чирпански манастир, који је подигнут у знак сећања на Светог Атанасија Великиог - архиепископа Александријског, познат је..

ажурирано 21.1.20. 11.24