Животна прича проф. Минка Балканског добра је илустрација судбине многих талентованих и амбициозних Бугара који су у другој половини прошлог века напустили домовину и својим открићима и радом допринели развоју светске науке и културе. Светски познати физичар рођен је у сеоцету Орјаховица, у близини Старе Загоре. Био је фасциниран судбином Луја Пастера и сањао да заврши чувену Високу нормалну школу („École Normale Supérieure“) у Паризу - универзитет који је завршио велики француски научник, али није знао да је у то време она била доступна једино Французима. Међутим, у освит комунизма у Бугарској, школовање у иностранству није било могуће и зато је Минко Балкански изабрао пут емигранта.

Његова успешна научна каријера почела је у Бордоу, универзитетском граду у југозападној Француској, и везана је за различите континенте. Прва научна заједница која је показала интересовање за истраживања Минка Балканског био је немачки институт „Макс Планк“ у Берлину. Висока нормална школа у Паризу је такође отворила врата за младог бугарског научника. Специјализовао је на Масачусетском технолошком институту у САД где је постао први Европљанин, добитник угледне награде „Фон Хипел“ за научна достигнућа. Са 28 година, Минко Балкански почео је да предаје на Факултету природних наука у Паризу и постао својевремено најмлађи професор на свету. Више деценија је био шеф лабораторије за физику чврстог тела. Почасни је професор физике универзитета „Пјер и Марија Кири“. Проф. Балкански је своја истраживања представио на 34 универзитета у Европи и САД и учествовао у оснивању научних института у Индији и Кини. За своја научна открића запажени Бугарин је постао Витез Легије части и добитник Ордена за заслуге, а то су највиша француска одликовања. Члан је Њујоршке, Индијске и Међународне академије наука. Освојио је престижне награде Пољске и Индије. Године 2003. еминентном научнику је додељен Орден Старе планине – највише државно одликовање Бугарске.

До 1992. године проф. Минко Балкански ниједном није изговорио име своје домовине. Једног дана га је посетио тадашњи бугарски амбасадор у Паризу.

„Након пола века емиграције никада нисам мислио да ћу се икад вратити у Бугарску, где ми је била изречена смртна казна – присећа се проф. Балкански. – Комунисти су мени учинили све зло што се може некоме начинити. Јавио ми се телефоном мој колега Симеон Ангелов. Мислио сам да ћемо говорити о физици. Али ми је он донео пасош и карту до Софије и позвао ме у Бугарску да бих добио титулу почасног доктора СУ „Св. Кл. Охридски“.

Проф. Балкански се добро сећа дана када се вратио у Француску – 16. јуна 1992. године. Окупио је своју породицу и испричао јој о свему што је доживео и о својој идеји да оснује фондацију која би радила у корист Бугарске. Сви су били веома изненађени, али су одушевљено пригрлили ту идеју. Тако је настала фондација „Мињу Балкански“ која је добила име по оцу проф. Балканског. Син је испунио завет свог оца – да буде добар и да помаже људима. Минко Балкански каже да већ 20 година цела његова породица ради за добробит Бугарске, а да је он само „израз“ њене жеље.

Лауреати конкурса гостују код професора Минка Балканског у Фуршу

Године 1993. проф. Балкански је основао у Паризу Институт за високо образовање, развој културе, науке и технологија у Бугарској. Исте године расписан је конкурс из математике, физике и информатике који је одржан у седишту фондације „Мињу Балкански“ у селу Орјаховица, родном месту Минка Балканског. Већ две деценије она проналази талентоване бугарске ученике и омогућује им да наставе образовање на најелитнијим универзитетима у Француској.

„То је невероватно – каже проф. Балкански. – Први пут када смо организовали конкурс, био сам стварно задивљен резултатима. Ниво је био изузетно висок, али сам помислио да је то нормално с обзиром да није постојало слично такмичење. Међутим, већ 20 година имамо по два победника у математици, физици и информатици. Први лауреат конкурса Младен Димитров је професор математике на париском универзитету „Дидро“ и уједно обавља научну делатност на Калтеку, Калифорнијском институту за технологију. Ове године он ће довести у село Орјаховица групу врхунских математичара из целог света.“

Проф. Минко Балкански објашњава да се мали део победника конкурса припрема у образовном центру „Луј ле Гран“. Поносан је што су први странци на Високој нормалној школи и Политехничкој школи у Паризу управо Бугари, лауреати његове фондације. Бугарска тробојка се вијори над кампусима најпрестижнијих универзитета које је пре 200 година Наполеон Бонапарта основао за образовање француске елите. Њихови ђаци су нобеловци, истакнути научници и политичари. Проф. Балкански доживљава талентоване младе Бугаре као своју децу. Током распуста они гостују у његовој кући у Фуршу, у региону Доња Нормандија, састају се са истакнутим научницима, писцима, музичарима и постепено постају део француске елите.

Професор Минко Балкански на обележавању 20. годишњице фондације „Мињу Балкански“ у амбасади Француске у Софији

Поводом званичног обележавања 20. годишњице фондације „Мињу Балкански“ у амбасади Француске у Софији, светски познати виолиниста и професор на Париском конзерваторијуму Светлин Русев извео је пред гостима дело Николе Паганинија. С тим у вези је проф. Балкански испричао како су почели мајсторски курсеви за виолину који се сваке године одржавају у село Орјаховица. Пре више година на један од пријема у вили Минка Балканског у Фуршу Русев је дошао заједно са својим професором Деви Ерлих – један од најбољих музичких педагога који је био познат по бројним ангажманима.

Национални институт за образовање при фондацији „Мињу Балкански“

„Када ме је чуо како разговарам са Французима шта желимо да направимо за Бугарску, он ми је пришао и упитао ме чиме може да помогне – прича проф. Балкански. – А ја сам му рекао да издвоји две недеље свог драгоценог времена и посвети се летњој школи у Орјаховици. Тако су покренути мајсторски курсеви које данас воде највећи професори у Француској.“

Конференција из криптографије у Орјаховици

Током година фондација „Мињу Балкански“ је увелико развила и унапредила своје активности. Она је основала у Бугарској Национални институт за образовање који организује курсеве за стручно усавршавање наставника. Створила је и Национални институт за омладину који има за циљ да кроз летње школе које се одржавају сваке године, пробуди интересовање младих људи за науку и технологије. Одржавају се и међународни симпозијуми из математике и криптографије. У летњим школама криптографије учествује један од лауреата конкурса - Димитар Жечев који предаје на чувеној Федералној политехничкој школи у Лозани. Захваљујући постигнутим резултатима, следећа међународна конференција о криптографији ће се одржати у Софији.

Оснивање The Balkanski-Panitza Institute for Advanced Study (BPIAS)

По узору на College de France из 17. века, на којем су држали предавања највећи филозофи, песници и научници свих времена, проф. Балкански је заједно са другим великим Бугарином – Дими Паницом основао Институт за напредне студије (Institute for Advanced Study). У октобру ове године у Софији ће гостовати и држати предавања истакнути научници из целог света. „Ову духовну храну понудићемо у Бугарској и тренутно радимо на томе - рекао је велики бугарски научник. - Бугарска је непресушан извор талената. Има деце којој треба отворити пут.“

Превела: Марина Бекријева