Године 1972. у Варни, морској престоници Бугарске, приликом рутинског ископавања канала за електричне каблове, откривено је мноштво ситних предмета од жутог метала. Испоставило се да је то за сада најстарије пронађено у свету обрађено злато! Какве друге загонетке крије тај град, који привлачи туристе претежно морем, златним песком, пријатном климом и минералним водама? У ствари за време летњег одмора он очарава посетиоце и својим древним тајнама. А њих је напретек…
Пре откривања најстаријег обрађеног злата у свету о историји Варне се знало да почиње у 6. веку пре нове ере, када се тамо појавио древни град Одесос. Основали су га досељеници из Милета, који су и са друге стране Црног мора подигнули град са истим именом, који га је сачувао до дана данашњег – Одеса. А стари централни део Варне и данас се зове Одесос. Изузетно интересантан, живописан и пун артефаката рејон. Али да бисмо боље схватили поруке Старе Варне, требало би да је начас напустимо. Налази који сведоче о првим људима који су насељавали тај рејон, стари су 12.000 година. То је била једна изузетна цивилизација, сазнања о којој стално изненађују савремене археологе. Донедавно се, например, сматрало да су необично дебели, понегде до три метра широки солидни камени древни зидови надомак оближњег градића Провадија, подигнути да би чували најстарије обрађено злато из Варненске халколитне некрополе, али су последња ископавања буквално преокренуле историју наопачке.
У древности је со била скупља од злата. Код Провадије су индустријски вадили со. Израђивали су полуге соли различитих димензија и то су биле претече савременог новца. У оно доба злато је било једино ознака престижа и много касније је заменило со као еквивалент новца. Тако је со постала узрок оснивања најстаријег праисторијског насеља у Европи. А када поседујеш богатство попут соли, можеш да "купујеш" све. У том броју и неке којештарије за украс. Данас у Археолошком музеју града представљен је део предмета, пронађених у 294 гроба некрополе, неки од којих су били крцати златом. У гробу број 43, например, је пронађено 990 златних предмета, укупне тежине од 1,5 кг. Поставка представља и накит – тијаре, минђуше, огрлицу, оклоп, наруквице, каиш. Има и сечива од бакра и керамичких предмета, што је било право богатство у древно доба…
Један од најзанимљивијих и важних налаза надомак савремене Варне је древни чамац, дуг преко три метра. Замислите како су само длетом и ватром древни људи дубили стабло вековног храста да би имали "јавни" саобраћај и помоћника у риболову? Овај су рејон повремено насељавала разна племена и етноси, а многи су остајали ту заувек. Насеље је постајало све веће. Акваториј Варненског залива између рта Свети Георги и рта Галата и данас чува дивне легенде. А у њима ћете открити и вечиту чежњу за правом љубављу… Једна од њих прича о нереиди Галатеји, која се заљубила у лепог пастира, док је њу лудо волео једнооки киклоп Полифем. Ова прича има више иначица, али на крају љубав увек побеђује. Кажу да име рта Гала потиче од имена морске нимфе.
У југоисточном делу савременог града, недалеко од луке, налазе се остаци Римских терма. У античком периоду Одесос је имао право да сече свој новац. Осим своје исконске намене за купање, терме су биле типичан пример средишта јавног живота – са продавницама и магацинима. У једној ниши древни људи су нацртали бродове, па чак су нам оставили и своје… графите… Шта је, ту је! Људи смо, па чак и у античком доба ништа људско нам није било страно! Римске терме у Варни су највеће на Балканском полуострву и четврте по величини у Европи. Савремени архитекти и даље се диве беспрекорној градњи водоводних инсталација и просторија, као што је била гардероба, омиљено место за ћаскање и градске сплетке.
Вековима касније, када је одмор на мору постао хит у Европи, прве приобалне свлачионице у Варни постале су тема бурних дебата. Лепе становнице Варне које су дотле шетале плажом само у чврстом загрљају корзета, одједном су се пресвукле у нешто слободнији купаћи костим, што им је дозволило да уживају у сунцу и морској води. Г. 1889. у Варни су отворене и прве бање у Бугарској са мушким и женским одсеком, удаљеним један од другог. Замислите слику: на гвозденим пругама, забијеним у дну мора, биле су монтиране кабине, које је са обалом повезивао мост. Дакле, све се одвијало овако: пролазиш мостом до кабине, улазиш у њу, те се онда мирно потапаш у воду, далеко од погледа представника другог пола. Али се нарави брзо мењају и те су кабинице нестале, а мушкарци су скратили до колена своје црне памучне или вунене панталоне, док су се жене обукле у нешто попут пиџама са чипкама на крају дугих ногавица, закопчане до грла и са халатом! Почели су да стижу и странци, те је 1921. г. општина прогласила град морским летовалиштем. Тако је званично почео летњи туризам у Варни.
Из дана у дан, из године у годину гостију је било све више. Множиле су се и атракције за њих, као уосталом и финансијски приходи. Г. 1926. овде су одржане прве Бугарске народне музичке свечаности, рани претеча данашњег међународног културног фестивала "Варненско лето". У Музеју историје Варне можете да видите специјално купљени за тај форум клавир "Плејел".
Данас Варна нуди много разонода својим становницима и гостима. У граду раде акваријум и делфинаријум, стално се одржавају позоришне представе, концерти, изложбе, као и бројне спортске утакмице на међународном нивоу… Али и даље овде можете осетити дух и шарм Старе Варне, која тек чека да је туристи открију како би им улепшала провод на Црном мору.
Превод: Александра Ливен
У ушушканом на падинама источних Родопа селу Пчеларово постоји предање да у региону има вишевековних храстових шума и ораха, у чијим рупама су дивље пчеле формирале заједнице. Пчеларство је од памтивека у овом крају главни извор преживљавања о чему..
Бугарска се на Међународном сајму International Golf Travel Market /IGTM/, који се одржава од 14. до 17. октобра у Лисабону, представља као дестинација која пружа незаборавна искуства за љубитеље голфа. Сајам IGTM је највећи догађај у голф..
На свечаној церемонији у Дому филма у Софији уручене су награде за најбоље планинарске домове и склоништа у оквиру конкурса „Планинарски дом године,“ заједничке иницијативе часописа 360Mag и Бугарског туристичког савеза. У конкуренцији је било више од..
Милион и осамсто хиљада Бугара путовало је туристички у трећем кварталу године, саопштио је Национални завод за статистику. Њих 72,3% путовало је по земљи,..
Предстоји да стара жичара у селу Говедарци, у општини Самоков, која превози туристе до врха Маљовица у планини Рили, буде модернизована и претворена..
Променљиво облачно