Човек се најбоље одмара у планини. Због тога крајем лета, после дугих уживанција у врелим сунчаним зрацима на плажи и морским таласима, после бучних друштава и егзотичних ритмова у ресторанима и дискотекама, многи са жељом упиру поглед у планинске врхове. А како би попунили своје капацитете ван ски сезоне, већи део планинских одмаралишта израђује разноразне промо-понуде. Тако је и у Банском.

Тешко можете препознати једно од европских ски одмаралишта које је последњих година доживело прави бум, а постало и домаћин престижних такмичења на календару Међународне скијашке федерација и омиљено место светских легенда у зимским спортовима попут Марка Ђирарделија и Хермана Мајера без снежног покривача. Ван активне беле сезоне многи хотели у Банском не раде, смучарске школе и гардеробе за ски опрему – такође. Исто као и неки ресторани и продавнице. Нема уобичајене гужве и дугачких редова испред кабинске жичаре. Тихе су улице одмаралишта.

Мирно је и у старом делу Банског где је скоро свака кућа претворена у ресторан или породични хотел. Ту и тамо ћете видети отворену механу са конобаром на улазу, који вас позива да пробате локалне специјалитете. Док шетате тесним уличицама видећете и како баке ћаскају на клупи, али вас обавезно прате радозналим погледом. Неке од њих издају собе зими, а лети одмарају и спремају зимницу.

Кристални ваздух, зеленило и диван видик ка врховима Пирина од којег застаје дах – то нуди успавани у подножју планине градић. Хотели који раде лети не жале се на мањак клијената. Они дочекују госте не само из Бугарске, него и из Велике Британије, Нордијских земаља, Израела и Русије. Знатан део великих комплекса нуди опремљене студије, па чак и апартмане по веома повољним ценама. Гости користе бесплатно њихов отворени базен, тениско игралиште и дечји кутак. Уосталом, много странаца купује станове у Банском које користи за време свог одмора или пак издаје својим сународницима. Доказ тога су и бројне агенције за некретнине у граду, које раде и у јеку лета.

Али је основни плус Банског нетакнута природа планине Пирин. Међутим, да би завирили у њене тајне, туристи треба да се наоруже мапом или пак да користе услуге планинског водича. У центру града има неколико туристичких агенција које вам могу бити од користи у томе. Само тако ћете бити сигурни да се нећете изгубити у планини, јер су понеке стазе у планини лоше или уопште нису обележене. Најприступачнија и префериранија маршрута у рејону је она до планинарске куће Вихрен. Кабинска жичара која креће од града Банско одвешће вас у предео Бандеришке пољане за мање од пола сата. Одатле тесном и живописном стазом која вијуга вековном зимзеленом шумом, попећете се директно на 1.950 метара надморске висине, где се налази планинарска кућа.

Док идете, обавезно свратите и до једног од најстаријих дрва на Балкану – Бајкушеве муре (дрво муника), која има преко 1.300 година. Искуснији планинари могу да се определе и за теже маршруте, које их воде у дивље планинске кутке. Неки од њих су приступачни само лети.

Уосталом, лето и почетак јесени су најпогодније време за подуже планинске шетње. Али то није све! Ко је рекао да се лети човек не скија? У пределу Бандеришке пољане има смучара и у августу, и у септембру… Скијање на трави овде је прави хит. Стаза је изграђена од специјалних модула и дуга је сто метара. Користе је и сноубордери. Уз њу постоји и специјална стаза за санкање, а ради и својеврсни ескалатор који одводи туристе до врха. Недалеко од ње постоје и одличне могућности за вежбе љубитеља бијатлона.

Шта још нуди Банско ван активне зимске сезоне?

"Нудимо јахање, имамо одличне услове за риболов у језерима и рибњацима, недалеко од града ради и голф игралиште, које привлачи имућније госте, прича Малин Бистрин, председник Удружења туристичког бизниса у Банском. - Осим тога у рејону има много минералних врела, што омогућује развој СПА туризма. У топлим данима приређујемо и пикнике под ведрим небом, када гости уживају у разноразним локалним специјалитетима спремљеним на ватри или камену и упознају се са нашим богатим традицијама. А да и не говоримо да су локалне механџије заиста виртуози кулинарства и презентације бугарске кухиње."

Превод: Александра Ливен

Фотографије: Венета Николова