Бугарски национални радио © 2021 Сва права задржана

Туристичка рута око језера Бургаса

Фотографија: www.burgaslakes.org

Постоји посебна врста људи којима тзв. "номадски туризам" посебно прија. Они не мењају место где живе, воле да имају сигуран кров над главом, комфоран смештај са свим савременим погодностима, укусну храну. Ови љубитељи путовања, међутим, умеју да у календару туристичких манифестација открију за себе оне инспиративне и потпуно другачије догађаје који ће им гарантовати посебна изненађења и врхунску уживанцију. Тада се они на брзину спакују за пут и крећу према зацртаном циљу.

© Фотографија: imagesfrombulgaria.com

Заштићено подручје Пода

Овог лета таква атрактивна дестинација била су слана језера Бургаса где је одржан први у Бугарској Фестивал соли. Идеја је била промовисање различитих облика примене соли коју називају белим златом не само у исхрани, већ и у козметици и уметности. Реализацијом специјалног пројекта, на овом подручју се појавила нова туристичка маршрута која открива природне лепоте и чари овог нетакнутог места. У плану је и увођење туристичког возића идуће године којим ће туристи обилазити слана језера и станишта ретких врста птица.

Туристичка маршрута "Живот за језера Бургаса" укључује три објекта - Атанасовско језеро, Бургаско језеро које је познато и под именом Ваја и комплекс Мандра-Пода. Први фестивал соли одржан је на Атанасовском језеру. Организовање сличне манифестације на језеру, а не крај морске обале јесте прави изазов, бар за људе који воле лето, плаже и Бургас. Позната је чињеница да је сланост Црног мора 17,3 ‰. То је, према стручњацима, превише низак салинитет – због река које се уливају у море. Зато пак је оно веома пријатно за пливање. Далеко већа је концентрација соли у Атанасовском језеру које се налази у границама Бургаса и подељено је на два дела путем Бургас-Варна. Вађење соли из језера обавља се од почетка 20. века, а из њега се годишње добије 40.000 тона. Северни део Атанасовског језера проглашен је за природни резерват, а јужни представља тампон зону. Оно је изузетно занимљив феномен: и поред његове високе сланости, овде се сусреће преко 230 врста високих биљака, међу којима су цаклењача (Salicornia europaea), морски пелин (Artemisia maritima), бели рогоз (Typha latifolia). Седам језерских биљних врста уписано је у Црвену књигу Бугарске. Међу занимљивим становницима језера су видра (Lutra lutra) која је угрожена врста у светским размерама, дивља мачка (Felis silvestris) и најмањи сисар у Европи – изузетно ретка средоземна ровчица (Suncus etruscus). У популацији птица којих је овде преко 300 врста, има и 17 глобално угрожених врста као што су кудрави несит (Pelecanus crispus), гуска црвеновољка (Branta ruficollis) и мали корморан (Phalacrocorax pygmeus).

© Фотографија: www.burgaslakes.org

Занимљива је чињеница да је ниво једног дела Атанасовског језера за метар нижи од нивоа мора. Његове воде су богате рибом, лужином и лековитим блатом. Поред посматрања птица у специјалним за ту сврху местима или за време шетње, туристима се нуде и друга искушења као што су козметички третмани. Познато је да је легендарна египатска краљица Клеопатра, велика заводница свог времена, одлично знала како да негује лице и тело природним састојцима, укључујући лековито блато и лужину. У савремено доба спа центри поново откривају тајне древне терапије. Међутим, за разлику од луксузних одмаралишта где сировина долази издалека, у бургаским језерима лековитог блата и лужине има у изобиљу. У различитим сезонама орнитолози и љубитељи дивље природе могу уживати у несвакидашњем призору – изнад језера Бургаса пролази пут птица селица "Via Pontica" који повезује Европу и Африку. Оне се у пролеће враћају с југа и долећу код нас, а у јесен се селе у топлије крајеве. Али и у зимској сезони језера су станишта бар 200.000 водених птица које стално зимују у Бугарској. Само примера ради, скоро 60 одсто светске популације малог корморана и готово читава светска популација гуске црвеновољке зимују на обалама језера Бургаса. Чак и у хладним зимским месецима становници и гости града радо долазе да посматрају птице и њихово понашање, као и да уживају у чарима језера. Овај птичји рај је права милина за љубитеље фотографије који понекад дуго времена пешаче у дивљини како би у небеском простору, крошњама дрвећа, грмљу или пак у трскама приметили неку ретку птицу и снимили је.

© Фотографија: www.burgaslakes.org

Кудрави несити

Бургаско језеро или Ваја налази се западно од Бургаса и највеће је природно језеро у земљи. Оно је део бургаског језерског комплекса који је један од три најзначајнија комплекса влажних станишта водених птица на нашем приморју. У различитим сезонама овде се могу видети око 260 врста птица, од којих су многе ретке врсте у земљи и Европи. Мало је места у Бугарској где се на једном месту могу посматрати колоније ноћних чапљи које се овде гнезде (Nycticorax nycticorax), малих белих чапљи (Egretta garzetta) и жутих чапљи (Ardeola ralloides). Шетајући обалом језера Ваја зими, туристи имају прилику да уживају у лепом призору какав стварају мали корморани, кудрави несити, гуске црвеновољке, белоглаве патке (Oxyura leucocephala), риђоглаве (Aythya ferina) и ћубасте патке (Aythya fuligula). Ово језеро је једина локација у Бугарској где је сконцентрисано до 7 одсто црноморске популације белоглаве патке. Оно је такође једно од најважнијих места у земљи од изузетног значаја за ЕУ за очување чапљице (Ixobrychus minutus) која се овде гнезди.

© Фотографија: www.burgaslakes.org

Мандренско језеро је најјужније од три језера Бургаса. У њега се уливају четири реке: Изворска, Факијска, Средецка и Русокастренска. Његова обала обухвата најсеверније делове планине Странџа са карактеристичном вегетацијом – цикламе, косовски божур (Paeonia peregrina), висибаба (Galanthus nivalis), шафран (Crocus). Поред богатог птичјег света који је овде представљен са преко 250 врста међу којима има и ретких, вредност језера употпуњује и велика разноврсност риба, од којих је пет врста уписано у Црвену књигу Бугарске. У близини Мандренског језера налазе се археолошки остаци древног римског насеља и музеј у граду Дебелт који нуде занимљиву информацију о овим просторима за време Римског царства и чине језеро привлачним за љубитеље туризма у свако годишње доба. Иначе, сва три базена укључена у туристичку маршруту "Живот за језера Бургаса" су важна подручја светске природне и културне баштине.

Превела: Марина Бекријева

Више из ове категориjе

Коронавирус и летовање у Бугарској

У складу са епидемиолошком ситуацијом и Наредбом министра туризма Маријане Николове уводе се јединствене мере заштите од коронавируса које ће важити током предстојеће летње туристичке сезоне. Циљ је да се гарантују здравље и безбедност туриста, а..

објављено 15.3.21. 18.00
Перперикон

Емблематски археолошки објекти у Бугарској део онлајн рекламне кампање

Након успешне кампање Министарства туризма Бугарске у сарадњи са Асоцијацијом бугарских туристичких водича, чији је циљ био промовисање мање познатих или лоше позиционираних туристичких дестинација у Бугарској, на ред је дошло културно-историјско..

објављено 12.3.21. 15.51
Маријана Николова

Консултације у вези са припремом летње туристичке сезоне

Вицепремијер и министар туризма Маријана Николова је, због очекиваног ресетовања туризма, на састанку са представницима туристичког сектора и Министарства спољних послова затражила да запослени у туризму буду предвиђени као приоритетни у..

објављено 10.3.21. 19.20