Обрамица је дрвени предмет који се стављао на раме за пренос терета са обе стране већ одавно је изашао из употребе и нашао своје место у етнографским збиркама. Макар и ретко, и данас се обрамица или кобилка, како је још у неким крајевима земље зову, може понегде видети на селу, међу старудијама које укућани носталгично чувају. А свако ко покуша да помоћу обрамице пренесе неки терет, воду или друге предмете, равномерно расподељен са обе стране, имаће прилику да се убеди у савршени облик ове справе.

Ово повијено дрво је са засецима на оба краја како би се причврстили бакрачи или канте са водом. Некада су једино жене носиле воду на обрамици. Када су мушкарци носили воду, они су том приликом користили чутуре или неки други суд, али никако кантама закаченим за кобилку. Мушкарац који узме обрамицу у руке, губи своје достојанство. Још горе је, ако је мушкарац „појео кобилку“, израз који се користи када је нека жена обрамицом тукла мужа. Такав мушкарац је изложен подругивању околине.

„Ма пусти га, видиш да је појео обрамицу!“, кажу о представнику јачег пола кога је премлатила жена.

Према традиционалним веровањима код нас, ово обрађено парче дрвета чува девојке и невесте од змајева, вила и злих сила. Ова митска бића обично живе у близини извора, река, језера и места у њиховој околини. О њима се веровало да се чак и дању шетају ливадама и пропланцима. Некада се сматрало да су девојке или невесте које су на извор по воду ишле без обрамице биле изложене великој опасности. Поготово када је реч о лепим цурама. „Са кобилком на рамену се свака жена осећала заштићено“, тврде први бугарски етнографи.

Основна намена обрамице и њена заштитна функција претвориле су је у неизоставан део многих ритуала везаних за венчање, здравље и сл. У народу се веровало да већу исцељитељску моћ поседује обрамица која је израђена од храста, јавора, јасена или граба.

Некада се кобилка користила и приликом извођења ритуала везаних за свадбу. Тако, рецимо, млада невеста треба да иде по воду којом ће бити изведено ритуално умивање свекра и свекрве. Том приликом је невеста на извор ишла са новом обрамицом коју је добила у новом дому.

И још једна занимљива чињеница о обрамици, леп облик овог повијеног дрвета бугарски народ открива и у облику брда и планина, што објашњава етимологију назива многих места широм земље. У бугарској архитектури из доба националног препорода је позната карниша специфичног облика коју је први пут користио мајстор Кољо Фичето, чувени грађевинар из тог периода. Из тог разлога су и ту врсту карнише назвали „фичевска кобилка“.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова