Женски манастир Свете Богородице Витошке налази се недалеко од Софије, на крају четврти Драгалевци. Основан је у 14. веку са ставропигијалним статусом, што значи да је потчињен директно патријарху. Духовни, културни и наставни центар у прошлости, данас та света обитељ привлачи вернике хришћане из земље и иностранства. Чак и у радне дане међу посетиоцима ћете видети људе из целог света.

© Фотографија: Албена Безовска

Драгалевски манастир има две цркве под једним кровом. Старија је проглашена спомеником културе и тренутно је у процесу рестаурације. Поред ње је подигнут и нови храм. Молитвена зграда је лепа и добро одржана. Али и поред чињенице да располаже са више соба, има кухињу и трпезарију и привредне зграде, манастир не нуди могућности за смештај. "Недалеко од нас има више планинарских кућа и безброј хотела и ресторана. А ми овде покушавамо да усмеримо пажњу људи на нематеријалне ствари, нудећи им духовну храну", каже монахиња Серафима.

Она нам прича и о историји манастира:

"Драгалевски манастир је у саставу тзв. Софијске Свете горе. Постоји од 14. века, доба када је у Бугарској царевао Иван-Александар. Познато је да је током његове владавине саграђено много манастира и цркава и да је хришћанство било у процвату. Отада није опстала ниједна зграда, све је било срушено за време османских најезда. У 15. веку на темељима прве цркве племић Радослав Мавар је саградио другу. Сачувана до дана данашњег, она импресионира јединственим фрескама. Током последњих година је у процесу рестаурације.

© Фотографија: Албена Безовска

Црква манастира

На зидовима храма пронађена су два слоја слика – из 15. и 17. века. Срећом она су добро сачувана, што је иначе ретка појава. Рестауратори су одвојили и ојачали први слој слика који се сада чува у одговарајућим условима, а на зидовима су остале старије фреске чије је обнављање скоро окончано. Постоји идеја саградити нови храм – тачну копију овог, те пренети на његовим зидовима скинуте фреске из 17. века, међутим засада немамо новца за то. Црквена припрата осликана је сценама које се ретко могу видети у храмовима. Једна од њих представља Небеску књигу. У Библији (Исаија, 34.4) се каже: "И савиће се небеса као књига" и управо та књига је са Зодијаком и анђелима који трубе на трубама представљена ту. Друга занимљива сцена је "Жртва Аврамова". Интересантно је и то да су оне цртане веома слободно, пуне су емотивног набоја и визуално сугестивне су."

© Фотографија: Албена Безовска

На почетку Драгалевски манастир је био мушки. Играо је огромну улогу у доба османске владавине (1396-1878.). Кроз манастирску школу прошло је на стотине малих ученика. Средином 19. века игуман је био отац Генадије – блиски друг и сарадник нашег националног хероја Васила Левског. Игуман је учествовао активно у делатности Софијског револуционарног комитета. Апостол слободе је у више наврата тражио азил у овдашњим монашким ћелијама. Лепа спомен плоча у дворишту цркве сведочи о учешћу монашког братства у национално-ослободилачким борбама.

© Фотографија: Албена Безовска

Западна фасада цркве

"Постоје бројна сведочанства како су манастир посећивали људи из различитих крајева света - каже монахиња Серафима. - О томе причају и графити на старом спољашњем зиду храма. Они су фотографисани и објављени и у књизи, посвећеној манастиру. Данас нас такође посећују гости из далеких земаља. Пре неко време дошли су и будистички монаси. Дочекујемо Индијце, Јапанце, па чак и људе других вера – Ислама, Јудаизма и др. Сви су они радознали да сазнају више о историји обитељи, о иконама и фрескама."

У светском животу монахиња Серафима је завршила музичку школу, смер клавир и Академију музичке и плесне уметности у граду Пловдив. И сада, иза манастирских зидова, она воли да ствара музику, занима се за уметност. "Овде често долазе колеге са Духовне академије, исто као и младе породице, чији је живот везан за Драгалевски манастир. Њихова деца одмалена похађају службе и понекад певају заједно са нашим хором. То је дивно...", са осмехом каже монахиња Серафима. Често долазе и људи који траже савет и подршку, а највише је оних који свраћају у потрази за духовним миром.

Превод: Александра Ливен