Стара Загора је познат као град мирисних липа, песника, правих улица, лепих жена… Али када будемо завирили у прошлост, наћи ћемо изузетно занимљиве чињенице и догађаје који и дан данас одређују облик модерне Старе Загоре. Колико се пута овај град дизао из пепела?

Становници Старе Загоре су поносни на то да живе у граду са вишемиленијумском историјом, културом и традицијом. Ово је и главни разлог да туристима нуде обилазак града чија је прва станица музеј неолитске куће. Звучи невероватно, али од млађег каменог доба до данас сачуване су две од најстаријих неолитских кућа на подручју Европе у којима је пронађено мноштво предмета. Међу њима је 1.826 несвакидашњих експоната као што су разноразне мушке и женске фигурице, предмети и керамичка здела у облику лале осликана белом бојом. Овај део света и даље наставља да изненађују научнике и истраживаче обиљем артефаката. У непосредној близини налази се преко 120 старих хумки које саме по себи представљају прави изазов за историчаре, антропологе, етнографе и истраживаче…

© Фотографија: wikipedia.org

Током година је град имао осам имена. Уколико човек није зналац историје који би знао да етимолошки објасни порекло појединих имена тог места, тешко би нашао неку везу између њих. А ту су имена као Берое, Августа Трајана, Иринополис, Боруј, Вереја, Ески Заара, Железник и данас Стара Загора. Према неким етимолозима, речи Берое, Боруј, Вереја и Железник су међусобно повезане тако што све означавају „гвожђе“. Популарности овог краја свакако су допринели и халколитско-бакрени рудници који су били највеће рударско средиште у Европи у 5. миленијуму пре Христа. Некадашњи становници тог подручја, древни Трачани, били су изврсни рудари. Гвожђе су вешто користили у изради верижних кошуља и оклопа, а златом су украшавали делове војничке опреме.

© Фотографија: wikipedia.org

Некада је ово насеље било лука која је повезивала три велике пловне реке од којих су две нестале након снажног земљотреса који је погодио ово подручје. Током година је овај регион био и остао повољан за развој сточарства, ратарства и воћарства… Данас се на Тракијском универзитету у Старој Загори припремају будући ветеринари, а ту су и Пољопривредни и Економски факултет…

Легенда која је преживела многе векове прича о древној хумки испод чијих се темеља налазило велико и богато украшено светилиште, како то и доликује храму подигнутом у част богиње плодности...

Туристи знатижељно и откривалачки разгледају музејке поставке које сведоче о животу неолитског човека. Међу изложеним предметима су пећи и ћупови у којима су чували житарице и пиво, што доказује да су и наши преци били прави гурмани. И данас се у Старој Загори праве једне од најукуснијих пита, погача, гибаница на трачански начин, као и једне од најпопуларнијих брендова пива у Европи.

© Фотографија: wikipedia.org

Откуд онда данашњој Старој Загори раније име Августа Трајана? Негде око 107. године, после победе над Дачанима, цар Трајан је прошао кроз овај крај и пошто му се ово место допало, одлучио је да га назове по себи. Насеље је стекло право да отвори ковницу новца. Седам векова касније прича се понавља, али овога пута под другим царем. После високе посете царице Ирине у 784. години град је добио име Иринополис. И тако се кроз векове мењају владари, царства, али је упркос томе Стара Загора преживела...

Стара Загора је од свог настанка више пута била спаљивана и рушена. Годину дана пре ослобођења Бугарске од османске власти, за време драматичних догађаја у 1877. години, град је у потпуности срушен. Али су мештани одувек били људи са снажним духом и душом. 5. октобра 1897. године свечано је положен камен темељац за поновну изградњу града. Отада је 5. октобар проглашен празником града.

А како то да су улице Старе Загоре толико праве? Нови план уређења града израдио је аустроугарски архитекта Лубор Бајер, пореклом Чех. Бајер је био веома амбициозан и уложио је огромне напоре како би створио град који по свом изгледу ни по чему не одступа од модерних у то време архитектонских решења у Америци. Тако је и обновљена Стара Загора постала град правих улица. По архитекти Бајеру су у знак захвалности становници града назвали уметничку галерију и Грађевинску гимназију у којој стасају будући и архитекти.

По другом старом имену Старе Загоре – Берое, данас су названи фудбалски клуб, стадион, спортски комплекс, трг, завод, хотел у граду. Чак и на острву Ливингстон постоји брдо које носи име Берое.

У овом граду се културно-историјско наслеђе преплиће са примерцима савремене архитектуре. Данас се овим улицама шетају нове генерације, а Стара Загора је град који им може много тога понудити. У овом граду има за свакога по нешто – добрих клубова, паркова, ресторана, а ту је и опсерваторијум. Љубитељи уметности и историје могу да уживају у обиласку римских терми, оперским представама, фестивалским програмима, музејима.

Где се обично састају млади Старозагорци? „Печурке“, како мештани зову два рекламна стуба у самом центру града, представљају омиљено место за састанке младих. Године пролазе, мењају се генерације, људи и обичаји, али су та два цилиндрична стуба намењена оглашавању и даље омиљено састајалиште свих становника Старе Загоре. Дакле, видимо се код „Печурки“!

Превела: Ајтјан Делихјусеинова