Капетан Петко војвода у песмама и легендама

Аудио

Update Required To play the media you will need to either update your browser to a recent version or update your Flash plugin.

Живот капетана Петка војводе је опеван у песмама, а постоје и многе легенде и предања који сведоче о народној љубави према том јунаку.

Капетан Петко војвода је рођен 1844. године у западној Тракији, тада у пределима Османског царства и један је од највољенијих и најпоштованијих заштитника бугарског народа. Петко војвода је читав свој живот посветио борби за национално ослобођење Бугара у западној Тракији и припајање те територије Бугарској. У Бугарској је у част славног војводе подигнуто преко 20 споменика. По њему је назван и врх на острву Ливингстону на Антарктику. 2004. године је поводом обележавања 160. годишњице његовог рођења у Риму подигнут споменик бугарском револуционару. Споменик Петку војводи се уздиже непосредно поред споменика Ђузепеју Гарибалдију са којим су у 1866. години у Италији окупили хајдучку дружину да би учествовали у Критском устанку.

Петко Кирјаков је био висок, стасит, снажан и хитар. Имао је јако леп глас, волео је певати и играти кола. Једна од његових омиљених песама била је она о Дељу хајдуку, надалеко чувеном заштитнику из родопског краја. Кажу да је упркос свом војном таленту био човек благе нарави, разуман и сналажљив. Петко је у шуму, „у хајдуке“ побегао са 16 година. Према једном предању, младић је са својим друговима кренуо на сабор у суседном селу. До тренутка када су их напали, тројица другара нису ни слутили да су их Турци све време пратили. Двојица су убијена, једино је Петко успео да извуче живу главу, постао је војвода и почео да се свети Османлијама. Кажу да су у том нападу убијени другови, у ствари, били брат и рођак војводе. Макар и тако млад Петко је окупио малу дружину и организовао низ напада. Убице су биле кажњене, а међу њима је био и главни кривац за то, познат по својој жестокости месни бег.

Легенда прича како су Петкови непријатељи излили сребрне и златне куршуме, пошто су веровали да га једино тако могу победити. Заузимали су пусије, постављали замке, пуцали на њега, али је неустрашиви војвода био неухватљив за турске власти. За њега је важило да га не погађа куршум. Пошто је постао један од најславнијих хајдука код нас, млади и стари су код њега долазили како би га измолили да их прими под своје окриље. Једном су га позвали да спасе једно село. Капетан Петко војвода је сељацима наредио да направе лутку људске величине, да је напуне сламом и вежу за звоник уз цркву. Такође по његовом наређењу мештани су зазидали све прозоре храма и оставили један узак отвор испод места где су ставили лутку. Отишао је у село капетан Петко, попео се на звоник и заузео пусију. Када су се турски војници појавили војвода је пуцао на њих. Војници су приметили лутку на звонику и почели пуцати у њу. Мислећи да су убили нападача, Турци су упитали ко је он. Петко војвода је сељацима рекао да одговоре да је село његово, те да их замоле да у здрављу оду из села. Срећни и задовољни што су напокон убили славног хајдука Турци су помислили да их више нико неће ометати у пљачкању народа. Али се у том тренутку са звоника чуо још један пуцањ. Уплашене Османлије побегле су главом без обзира и никад више нису свратили у то село.

Једна од најпопуларнијих легенда је и она о Керими белој хануми која је требало да караваном прође кроз планину. Пошто је са собом носила велики товар злата и сребра, пратило је 500 сејмена. Сазнавши то, Петко војвода је окупио своје хајдуке и наредио им да не дирају лепу хануму, али да ухвате сејмене како би узели злато и сребро и тиме набавили оружје, седла за коње и сл.
„Где се чуло и видело да једно царство има два цара, два господара. У Стамболу султан, у планини Петко војвода и његова верна дружина“, пева се у народној песми. Према легендама, султан је више пута наређивао пашама и везирима да убеде Петка војводу да пређе у његову службу. Али је неустрашиви хајдук одбијао да „буде везир и да живи у сарајима“. Султану је обично одговарао: „Мени не треба царство, нити везирство. Довољно ми је то што ме народ поштује и воли, што сам гладнима, сиромасима, удовицама са нејачадом драг...“

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Подели

Капетан Петко војвода у песмама и легендама

Више из ове категориjе

Данас је Игњатијевдан: Који обичаји и веровања се везују за овај празник?

Божићне бајке од стакла или како оживљава једна помало заборављена традиција

Тајне беле алве: Традиционални рецепт који чува дух старих обичаја