Цар Јован Асен II ујединио бугарске земље

Године 1218. на бугарски престо је дошао цар Јован Асен II. Он је син цара Асена – једног од браће оснивача династије Асеневаца који су стали на чело устанка за ослобођење бугарске државе од скоро двовековне византијске владавине, који је био успешан.

Портрет цара Ивана Асена – аутор је Георги Данчов

„Јован Асен II се не само данас, већ и у средњовековљу сматра највећим бугарским владаром. То се може прочитати у књижевном делу „Борилов синодик“, и то у уредничкој верзији Светог патријарха Јефтимија – познатог књижевника, аутора и састављача религиозних дела, духовног вође бугарског народа, који је једна од најзначајнијих личности средњег века и угледна фигура православног света“, каже историчар проф. Пламен Павлов и наставља: „Још пре више векова Јован Асен II је словио за изванредног политичара и мудрог владара. У наше време ова оцена се није променила, јер је реч о монарху који је, с једне стране, бранио националне интересе бугарске државе, а с друге, ишао у корак са тадашњом европском политиком. Подсетићу да је још својим браком са мађарском принцезом Аном–Маријом Арпад, Јован Асен II остварио сродство са свим великим краљевским дворовима ондашње Европе“.

Који су били стратешки циљеви бугарског цара и како их је постигао?

- Јован Асен је дошао на власт у сложеној ситуацији – појашњава проф. Павлов. – Код његовог претходника, цара Борила, бугарска држава је изгубила територије, а донекле и свој потенцијал, и то не само кривицом владара, већ и као резултат настале ситуације. Борил је у извесној мери успео да ојача позиције Бугарске у Тракији и да дипломатским и другим потезима обнови бугарску власт у Македонији. Али, у целини гледано, Бугарска је изгубила углед који је имала код прва три представника династије Асеневаца – браће Асена, Петра и Калојана. Она је била у деликатној ситуацији и одмах по ступању на престо Јован Асен II је водио

Стуб Ивана Асена II у Великом Трнову који сведочи о поразу деспота Теодора Комнина.

доследну политику претварања Бугарске у најзначајнији фактор на Балкану. Наравно, основни циљ његовог оца – цара Асена, као и његових стричева - царева Петра и Калојана, било је уједињење територија насељених бугарским становништвом. И Јован Асен Други је тај циљ остварио.“

Године 1230. епирски деспот Теодор Комнин је, упркос закљученом мировном уговору са Јованом Асеном II, кренуо у поход на Бугарску. У бици код реке Клокотнице /недалеко од данашњег града Хасково, јужна Бугарска/ бугарски цар је са војском од неколико хиљада војника, вештом тактиком и са великом дрскошћу, надмудрио и опколио огромну епирску војску, наневши јој знатне губитке. Према византијским хроничарима, Јован Асен II је ослободио заробљенике и тако стекао славу доброг владара. Након победе пут ка уједињењу простора на којима су живели Бугари, био је отворен. Јован Асен II је пре свега мудром дипломатијом, а када је било потребно - и силом оружја, испунио завет својих славних претходника. Под његовом владавином створена је моћна бугарска царевина.

Друга важна чињеница о владавини Јована Асена II је да је одбацио Унију са римокатоличком црквом коју је склопио његов стриц – цар Калојан. Тако се 1235. године Бугарска вратила Православљу, а на чело бугарске цркве стао је патријарх.
У време цара Јована Асена II почело је и превазилажење застоја у културном развоју из доба византијске владавине.

- Нажалост, наше средњовековно наслеђе је у наредним вековима, током османске владавине, веома снажно погођено због чега нема много споменика из времена Јована Асена II – истиче проф. Пламен Павлов. – Али, остала је велелепна црква Св. Петра и Павла у Великом Трнову, чији је ктитор, према неким подацима, царица Ана-Марија. Овај средњовековни споменик требало би много више промовисати, зато што није ништа мање занимљив од светски познате Бојанске цркве у близини Софије, која се налази на листи светске културне баштине. За време цара Јована Асена II почела је и изградња комплекса камених цркава крај реке Русенски Лом, недалеко од села Иваново. Оне су такође уврштене у Унескову листу. Ова се градња одвијала вољом цара и патријарха Јоакима I из најближег окружења Јована Асена. Почетак је стављен у доба када је Јоаким још био монах и игуман једног малог манастира. Видно је да је бугарски владар био покровитељ најутицајнијих црквених кругова. Обнављање Бугарске патријаршије у њеном легитимном православном облику такође је дало снажан подстицај развоју културе.“

Ивановски камени манастир

Веома је важно истаћи да је цар Јован Асен II био ктитор и атоских манастира. Он је чак посетио Свету Гору и пружио снажну подршку не само Зографском и Хиландарском манастиру у којима су живели бугарски монаси, већ и неким другим обитељима. У оно доба Атос је важио за интелектуални центар православне културе и уметности и оно што је бугарски цар Јован Асен II остварио веома је важно.

„Када говоримо о његовој улози стратега у развоју културе и чувара националног памћења, незаобилазно је питање о храму Светих четрдесет мученика у Великом Трнову, који је можда највећи споменик симбол вишевековне историје Бугарске – наводи проф. Павлов. – Јован Асен II је ту цркву подигао у знак своје победе код реке Клокотнице након које је Бугарска постала хегемон на Балкану. Али идеја је била да црква буде не само симбол тријумфа бугарског владара и гробница царске породице, већ и својеврстан пантеон бугарске историје. Није случајно што су у њу пренети камени стубови из старих престоница Плиска и Велики Преслав и других места. Није случајно ни то што је натпис у спомен на величанствену победу Јована Асена II уклесан на каменом стубу из римског доба. Цар је на тај начин желео да укаже на чињеницу да је бугарска држава изузетно древна, да је она исто толико моћна као што је била за време владавине канова Крума и Омуртага, чији се камени натписи налазе у цркви Светих четрдесет мученика. Очигледно је да је цар Јован Асен II имао веома снажан осећај историјског памћења и државности“, закључио је историчар Пламен Павлов.

Превела: Марина Бекријева

Подели

Цар Јован Асен II ујединио бугарске земље

Више из ове категориjе

Радио Бугарска покреће подкаст о нашим православним општинама у иностранству

Цар-ујединитељ Борис III у сећањима свог сина Симеона Сакскобурготског

Бугарско свештенство и мирјани опраштају се од игумана манастира Зограф