© Фотографија: bg.wikipedia.org
© Фотографија: bg.wikipedia.org
доследну политику претварања Бугарске у најзначајнији фактор на Балкану. Наравно, основни циљ његовог оца – цара Асена, као и његових стричева - царева Петра и Калојана, било је уједињење територија насељених бугарским становништвом. И Иван Асен Други је тај циљ остварио.“
Године 1230. епирски деспот Теодор Комнин је, упркос закљученом мировном уговору са Иваном Асеном II, кренуо у поход на Бугарску. У бици код реке Клокотнице /недалеко од данашњег града Хасково, јужна Бугарска/ бугарски цар је са војском од неколико хиљада војника, вештом тактиком и са великом дрскошћу, надмудрио и опколио огромну епирску војску, наневши јој знатне губитке. Према византијским хроничарима, Иван Асен II је ослободио заробљенике и тако стекао славу доброг владара. Након победе пут ка уједињењу простора на којима су живели Бугари, био је отворен. Иван Асен II је пре свега мудром дипломатијом, а када је било потребно - и силом оружја, испунио завет својих славних претходника. Под његовом владавином створена је моћна бугарска царевина.
Друга важна чињеница о владавини Ивана Асена II је да је одбацио Унију са римокатоличком црквом коју је склопио његов стриц – цар Калојан. Тако се 1235. године Бугарска вратила Православљу, а на чело бугарске цркве стао је патријарх.
У време цара Ивана Асена II почело је и превазилажење застоја у културном развоју из доба византијске владавине.
- Нажалост, наше средњовековно наслеђе је у наредним вековима, током османске владавине, веома снажно погођено због чега нема много споменика из времена Ивана Асена II – истиче проф. Пламен Павлов. – Али, остала је велелепна црква Св. Петра и Павла у Великом Трнову, чији је ктитор, према неким подацима, царица Ана-Марија. Овај средњовековни споменик требало би много више промовисати, зато што није ништа мање занимљив од светски познате Бојанске цркве у близини Софије, која се налази на листи светске културне баштине. За време цара Ивана Асена II почела је и изградња комплекса камених цркава крај реке Русенски Лом, недалеко од села Иваново. Оне су такође уврштене у Унескову листу. Ова се градња одвијала вољом цара и патријарха Јоакима I из најближег окружења Ивана Асена. Почетак је стављен у доба када је Јоаким још био монах и игуман једног малог манастира. Видно је да је бугарски владар био покровитељ најутицајнијих црквених кругова. Обнављање Бугарске патријаршије у њеном легитимном православном облику такође је дало снажан подстицај развоју културе.“
© Фотографија: архива
Бугарска православна црква 6. децембра прославља Светог Николаја Чудотворца. Називају га свецем милосрђа, јер је током целог свог живота помагао сиромашнима и људима у невољи, слабе је храбрио говором истине, али о својим доброчинствима није говорио..
Данас Бугарска православна црква слави успомену на Свету великомученицу Варвару, девојку племићког порекла која је почетком IV века страдала због хришћанске вере. У народу је овај празник познат и као Женски Божић. Назив потиче из обичаја који..
Бугарска православна црква 30. новембра слави светог апостола Андреја. Он је брат светог апостола Петра, а назван је Првозванизато што је пре свих апостола постао следбеник и ученик Исуса Христа. Од малена је презирао сујету овога света и жудео за..
Смештен међу брдима Љулин планине, Клисурски манастир Свете Петке привлачи својом тајанственошћу и духовношћу. Налази се на само 7 км од бањског..