Хисарја – заслепљујуће бели град

објављено 5.12.13. 11.09

Јужна капија тврђаве

Фотографија: Фотографија:wikipedia.org

Ако волите благе зиме, онда је Хисарја место које ће вам се допасти. Просечна температура и у најхладнијим месецима не пада испод 1 степена Целзијуса. Наизглед то и није ништа нарочито, има доста крајева у којима је зими још топлије. Хисарја међутим поседује драгоцено благо – минералне изворе. Вода се експлоатише на 22 термална извора, сваки од којих има различити састав и температуру. Ово место је прави рај за љубитеље класичне балнеологије, модерне акватерапије, велнес и спа туризма. Градић је атрактиван чак и за љубитеље „белих“ спортова којима је Хисарја удобно полазиште за скијање.

Када се шетате улицама и парковима Хисарје осећате да вас постепено обузима спокој, толико нетипичан у ужурбаној свакодневици великих градова од којих нисте ни толико удаљени – Софија се налази 170 километара од Хисарје, а Пловдив, обласно средиште, свега 40. Град је смештен на ободу низије која се зове Горња Тракија. Према југу пружа се равничарски предео, док се на северу уздижу благи обронци Средње горе, одмах иза њих штрче доминантни врхови Старе планине. Негде у даљини назиру се обриси Родопа. Током дана можете да планинарите или да се бавите омиљеним спортом у планини, а увече да се опустите и освежите у неком од овдашњих минералних базена. Уосталом Хисарја из давнина дугује своју славу лековитој моћи минералне воде. За сваки извор је везана нека легенда. Обични људи, племићи, државни и црквени великодостојници – нема ко није долазио у овај предео да тражи исцељење. Зато и није чудо што у читавој својој хиљадугодишњој историји Хисарја никад није ратовала. Била је омиљено место велемоћника: Трачана, Римљана, Византијаца, Османлија. У разним епохама и за владавине разних владара град је мењао своје име: звао се Аугуста, Диоклецијанополис, Сеутополис, Алексиополис... Сви хроничари су једнодушни у једном – то је „заслепљујуће бели град“. Око извора су били изграђени жртвеници, посвећени нимфама за које се веровало да су заштитнице извора и бањских лечилишта, тако звани нимфеуми. Град је поред тога био добро утврђен. Данас се све те руине из античког доба могу видети док шетате улицама града. Тврђава је имала 44 куле. Ту и тамо бедеми се уздижу на висини од 13 метара. У антички град водиле су четири капије. Зуб времена их је нагризао и претворио у чудновату композицију од камена коју мештани називају „Камиле“. У централном градском делу, поред извора „Момина суза“, налазила се резиденција – најрепрезентативнија јавна зграда у античкој епохи. Ту недалеко су терме Диоклецијана, обложене белим мермером.

„Заслепљујући бели град од мермера“ са волшебном водом, како је био познат у летописима, и данас својим санаторијумима, минералним базенима и мноштвом нових хотела привлачи госте изблиза и издалека. Један од њих – Сана Спа хотел - изабран је за бањски хотел Бугарске за 2013. г. Награду је доделила Асоцијација хотелијера и ресторатера Бугарске.

Колонада

Други симбол града, али из савремене епохе, је Колонада која представља реплику римске колонаде. На њој је приказано 8 античких божанстава лечења: Јасо, Панацеја, Телесфор, Асклепије, Хигија, Епиона, Мохајос и Подалериос. На своду колонаде су симболично приказани кристали минералне воде. Управо у Хисарји је извршена прва хемијска анализа воде поцрпљене из 5 локалних извора. Године 1882. издат је „Правилник о експлоатисању хисарских минералних вода“. Тада су ударени темељи организованој балнеологији у новој историји Бугарске. 1957. Хисарја је проглашена националним лечилиштем. Минерална вода из 22 извора помаже у лечењу очних, кожних и гинеколошких обољења, као и у ублажавању вазо-моторних тегоба. Један од најбољих примера чудотворне целебне моћи овдашње воде је Музејска збирка... бубрежних каменаца.

Засебно од бањског лечења град и околина пружају одличне могућности за туристичке обиласке – до трачке култне целине Старосел, до древне астрономске опсерваторије у Старом Железару. Археолози не престају да раскопавају нове интересантне објекте из далеке прошлости. У лето 2013. недалеко од Хисарја, у месту Козје громаде откривени су артефакти из којих предстоји да сазнамо много више о једној од древних престоница трачког племена Одриза. Ово подручје нуди добре могућности за бициклистички туризам, планинарење у Средњој гори, Старој планини, Родопима. Многи туристи који су једном дошли у Хисарју, поново се враћају због непоновљиве атмосфере овог лепог бугарског градића.

Превела: Ана Андрејева

По публикацията работи: Петра Талева

Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!