„Варвара вари, Сава пече, Никола госте дочекује” – ова бугарска народна изрека уједињује три важна празника који обележавају прелаз са јесени на зиму у децембру. Везани за датуме и имена из православног календара они носе обележја паганских ритуала. Први од ових празника је Варица или Вариндан, који је у бугарском народу познат и под именом Женски Божић. 4. децембра Бугарска православна црква слави успомену на Свету великомученицу Варвару – девојку која је пострадала за Христа почетком IV века. Постоји веровање да од Вариндана до Игњатијевдана "дужина дана се повећава колико је врх игле", а исто толико и од Игњатијевдана до Васиљевдана (од 20. децембра до 1. јануара). На Вариндан дан и ноћ се изједначују.

Постоји веровање да Варвара штити децу од болести, а понајвише од богиња које се замишљају као зле, безубе и ружне бабе. Стога на Вариндан име им се избегава па се у народу, да би их умилостивили, ублажено називају: бабе, тете, медене. Да не би дете оболело од богиња, жене су припремале кувано обредно јело које се зове "варица", а састоји се од неколико житарица и махунарки. Затим су "варицу" заслађену медом делиле деци, суседима и рођацима. Вариндан је под именом Женски Божић познат углавном у западном делу Бугарске, а у вези са локалним обичајем да на тај дан празнично одевене девојке и девојчице, са торбицом преко рамена, обилазе куће и попут коледара певају песме, благосиљају кућу уз жеље за здравље и плодност.