Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Варвара вари, Сава пече, Никола гостe дочекује

Фотографија: архива
Децембар је месец празника. Има их више, а неке очекујемо с великим нестрпљењем и надом. Сви су они повезани са традиционалним обичајима и ритуалима. Некада су децембар називали "никољштак" – због великог хришћанског празника светог Николаја Мирликијског Чудотворца.

„Варвара вари, Сава пече, Никола госте дочекује” – ова бугарска народна изрека уједињује три важна празника који обележавају прелаз са јесени на зиму у децембру. Везани за датуме и имена из православног календара они носе обележја паганских ритуала. Први од ових празника је Варица или Вариндан, који је у бугарском народу познат и под именом Женски Божић. 4. децембра Бугарска православна црква слави успомену на Свету великомученицу Варвару – девојку која је пострадала за Христа почетком IV века. Постоји веровање да од Вариндана до Игњатијевдана "дужина дана се повећава колико је врх игле", а исто толико и од Игњатијевдана до Васиљевдана (од 20. децембра до 1. јануара). На Вариндан дан и ноћ се изједначују.

Постоји веровање да Варвара штити децу од болести, а понајвише од богиња које се замишљају као зле, безубе и ружне бабе. Стога на Вариндан име им се избегава па се у народу, да би их умилостивили, ублажено називају: бабе, тете, медене. Да не би дете оболело од богиња, жене су припремале кувано обредно јело које се зове "варица", а састоји се од неколико житарица и махунарки. Затим су "варицу" заслађену медом делиле деци, суседима и рођацима. Вариндан је под именом Женски Божић познат углавном у западном делу Бугарске, а у вези са локалним обичајем да на тај дан празнично одевене девојке и девојчице, са торбицом преко рамена, обилазе куће и попут коледара певају песме, благосиљају кућу уз жеље за здравље и плодност.

Неке обредне праксе на Вариндан везане су за раскрсницу која игра важну улогу у многим магичним ритуалима. У неким местима жене су месиле тзв. „окупане” погаче. Тесто се спрема на уобичајени начин, али се затим замота у пешкир чији се крајеви вежу у чвор и стави у врућу воду. Тесто је готово када се издигне на површину воде, а чвор остане с доње стране. Извади се из пешкира и пече. Готова погача се одозго премаже медом. Жене одлазе на раскрсницу и свим пролазницима деле комаде погаче.

У Софијском региону постоји и један веома занимљив обичај, такође везан за заштиту од болести. Рано јутро дечаци и девојчице одлазе у поље. Свако од њих са собом носи дрва за ватру и по неколико шака пасуља, лука и зачина. Направе ватру и скувају пасуљ. Пре него што додају зачине, једно од детета које обавезно мора бити најмлађе дете у породици, извади по три зрна пасуља и стави их на колено сваког детета. Деца која су села у круг поједу пасуљ, али га не додирују руком. Након тога деци се придружују и људи из села. Они узимају од пасуља да би га додали храни животиња.

5. децембра Бугарска православна црква прославља Преподобног Саву Освећеног који је по својој светости постао познат у читавом свету. У традиционалним представама Бугара Сава је најчешће жена, сестра Варваре, а Свети Никола је њихов брат. Света Сава управља кугом. У неким крајевима наше земље тога дана се не додирују маказе, игле, ножеви итд., да се сестре не би наљутиле. Према веровању, то штити од повреде оштрим предметима. У другим местима Бугарске дан Светог Саве посвећен је мртвима. Жене кувају жито и обављају помен умрлима на гробљу. Обавља се и ритуал за плодност. Жене које не могу затруднети, на изласку сунца просејавају брашно кроз сито окренуто наопачке. Затим месе и пеку обредни хлеб који деле пролазницима на некој раскрсници, јер веровале су да ће то „преокренути” њихову срећу.

У народу је исто толико распрострањено и веровање да је Свети Сава мушкарац – заштитник вукова. Постоји и веровање да су Сава и Варвара хроми вукови који иду на крају вучјег чопора. Само да подсетимо да су месец дана раније, око Аранђеловдана, вучји празници, тзв. „Мратинци” пропраћени заштитним ритуалима и обредним радњама. Најпопуларнија је можда легенда која каже да добри брат Сава увек иде иза Варваре и моли је да не просипа по њивама ледена зрнца. Сава и Варвара припремају празник Светог Николе Чудотворца.

Свети Никола се описује као господар река, мора и морских олуја. У народној митологији он је "крилати јунак" који лети високо и посматра водене демоне. Црквени празник обележава се 6. децембра. То је један од малобројних дана у току Божићног поста када је дозвољена риба. Обредно јело које се спрема у свакој кући је пуњени шаран. Јер је светац господар и риба и морских чудовишта. Месе се богато украшени обредни хлебови. Од три празника којима је било посвећено ово издање рубрике "Фолк студио" Никољдан је највећи, он је и почетак божићно-новогодишњег циклуса.

Превод: Албена Џерманова
По публикацията работи: Албена Безовска


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

У Јамболу се наставља традиција фестивала маскенбала „Кукерландија“

Овогодишње, 25. по реду издање фестивала „Кукерландија“ првобитно је требало да траје четири дана – од 14. до 17. марта, али је због кончине Патријарха бугарског Неофита један део програма отказан, саопштила је Општина Јамбол. Данас ће више од 3.000..

објављено 17.3.24. 07.30

Конушенски народни оркестар Николе Илијева

Данас свој 80. рођендан слави један од најпознатијих кларинетиста у Бугарској – Никола Илијев. Рођен 7. марта 1944. године у асеновградском селу Конуш, он је одрастао у музичкој породици – његова мајка пева народне песме, а већина рођака свира на..

објављено 7.3.24. 10.48

Мартеница или родопска бајница – симбол наде у бољу будућност

Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..

објављено 1.3.24. 05.30