Кажу да је лепа свака жена која уме да нагласи природну лепоту и сакрије своје недостатке, као и да је природна лепота најлепша и најдрагоценија. Наше чукунбабе су о свом изгледу морале бринути и неговати се поштујући правила патријархалног друштва. А сва та народна знања су се преносила са мајке на ћерку како би свака жена била победник у борби против природног процеса старења.

„Мој драгане, зар ти не знаш шта да купиш девојци? За њено бело лице – белило, за црне обрве – боју, за танке усне – црвени руж...“, пева се у једној народној песми. У неким песмама се помиње и „турски руж“ пошто су један од најтраженијих ружева набављали из Турске. Некада су жене за улепшавање користиле природне боје. Тако се у народу веровало да девојке које једу више вишања и трешања у пролеће успевају да на дуже време задрже црвену боју усана. Како би им усне биле нешто тамније боје стављале су љуске младог ораха.

Белило је врста помаде помоћу које су жене прикривале мане и несавршености на својим лицима. Међу народним рецептима за улепшавање своје место су нашли и они чији су основни састојци разне биљке. Познато је да је сок од лимуна једно од универзалних средстава за побољшање тена. Сок од лимуна се може помешати и са тинктуром од лековитог биља, а посебно је делотворан код уклањања флека и друге пигментације на лицу. Као ефикасан лек за отклањање пега и флека на лицу некада су користили и облоге од першуна. По речима народног исцелитеља Петра Димкова, пигментација се може лечити и соком од свеже насецканих листића маслачка или тинктуром од младог маслачка.

Мед је благотворна намирница која се од давнина користи не само у храни, већ и у козметици. Маска од меда се сматра једном од најкориснијих маски за негу лица у народној медицини. Приликом справљања маске су се поред меда, по избору, користили вода, сирово млеко и ружина водица. Један од најраспрострањенијих начина за одржавање свежег изгледа лица су етерична уља и зејтин. 2-3 капи етеричног уља илити зејтина ставља се на лице након чега се лагано масира како би кожа упила хранљиве састојке. Одмах након тога ватицом натопљеном ружином водицом прелази се преко целог лица.

Са првим апотекарима појавили су се и први рецепти по којима су жене код куће правиле разне помаде. Једна од најпознатијих међу њима је помада од белог воска, бадемовог уља и ружине водице. За избеливање лица пак су припремали помаду од краставца и зејтина. За припрему помаде или мелема биле су потребне посебне вештине због чега су се тиме углавном бавили травари. Посебно делотворни су и мелеми од невена и кантариона које се могу лако и брзо припремити код куће.

Петар Димков је открио састојке једног рецепта за припрему мелема од невена. 10 гр. сувог цвета невена прелити 50 грама хладно цеђеног маслиновог уља. Тако припремљена мешавина се оставља да одстоји недељу дана након чега се цеди, а добивена смеса се чува на хладном. У родопском крају су наведеним састојцима додали и свињску маст. Кажу да се на тај начин добија одлично средство за негу коже током хладних дана, а добро је и за осетљиву кожу деце. Опет у Родопима жене припремају и тзв. „благи мелем“ који се користи у лечењу проблема са кожом. Тајна овог мелема лежи у чудотворној смоли која је њен главни састојак.

Глина је такође једно од популарних средстава које је нашло примену у народној медицини. Она се обично користи за дубинско чишћење лица, али поред тога је позната и по свом благотворном дејству на косу, а понекад се користи и уместо сапуна. Од лековите глине се праве и облоге код неких обољења. Наше баке су знале многе рецепте за негу косе. Тако су, рецимо, за косу која се брзо масти користили тинктуру од храстове коре. За суву косу пак су правиле маску од смрвљених маслина или свињске масти, жуманца и ракије. За одржавање природне боје косе правиле су различите маске и тинктуре. За плаву косу се најчешће користила тинктура од сламе, сунцокрета и камилице. За смеђу косу су кувале зелене љуске младих ораха. О коприви кажу да може да спречи прерано седење косе. Користи се као тинктура, али је пожељно да чешће присуствује и на нашој трпези. Добро би било да вода која се користи у мелемима, маскама и тинктурама буде кишна. 

Превод: Ајтјан Делихјусеинова