Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Тројан – престоница шљивовице

Фотографија: Фотографија:Венета Николова

Када се спомене Тројан, некако се одмах присетимо и тројанске шљивовице… У срцу Старе планине ова ватрена вода специфичне ароме уздигнута је до култа. До те мере да се о тројанској шљивовици причају легенде, певају песме, смишљају вицеви, чак су јој посветили и посебан фестивал. Овде скоро сваки домаћин пече ракију у бакарном казану у свом дворишту и не пропушта прилику да се похвали свима својом мирисавом производњом.

© Фотографија: Венета Николова

Тројанска шљивовица је ракија са заштићеним географским пореклом

Доћи у Тројан а не пробати чувену тројанску шљивову ракију исто је као и доћи у Рим, а не посетити Ватикан, шале се мештани. Прва ствар којом ће вас послужити чим прекорачите праг сваке тројанске куће јесте наравно – чашица шљивовице. Ова чаробна текућина служи се свуда по ресторанима и механама, подиже расположење и повећава апетит. А тројански мезетлуци су који од којег укуснији и некако подстичу љубитеље добре капљице и сласног залогаја да забораве на време и препоруке дијетолога. Салате од свежег поврћа, домаћи козји и овчји сир, сланина уваљана у свемогуће мирисаве траве, пеглане кобасице од свеже заклане свиње око Божића – надалеко познате "луканке" и "суџуци" , пријају непцу, а уз коју чашицу тројанске шљивовице распаљују машту и доказују своју моћ природних афродизијака…

Што се тиче саме производње тројанске шљивове ракије, она поштује вековне традиције и већ одавно се претворила у самосвојну уметност. Није нимало случајно што је у дворишту овдашњег музеја уметничких заната и примењених уметности овом ћилибарском напитку посвећена посебна збирка.

Берба шљива

Из ове збирке сазнајемо да је далеке 1871. године аустроугарски путописац Феликс Каниц у својим хроникама забележио вештину житеља Тројана у кувању ракије од месне сорте шљива која се одликује високом садржином шећера и лаким одвајањем коштица из шљива. Претпоставља се да су се први – још у 16. веку - печења ракије латили монаси Тројанског манастира, а рецепт је чуван у дубокој тајности и преношен са игумана на игумана. Оно што се поуздано зна јесте да се у манастирску ракију додавало 40 зачина и трава. Музејска експозиција садржи њихов подробан опис. Сазнајемо још и то да је године 1882. тројанска шљивовица освојила и прво светско признање – диплому и бронзану медаљу са сајма у белгијском граду Анверсу. У врхунски квалитет тројанског еликсира имали су прилику да се лично убеде светски познате личности, међу којима папа Јован Павле Други и бивши амерички председник Бил Клинтон. У ствари, поштоваоци тог ватреног напитка тешко могу одолети његовој чаробној снази. То доказује и једна анегдота из нешто даље прошлости коју нам је испричала директор музеја Елеонора Авџијева:

"Године 1928. у тројанском селу Ломец одржан је референдум дали да се сеоске крчме затворе. Логично је да је повод било благо речено неумерено конзумирање тројанске шљивовице, како по сеоским кућама, тако и на јавним местима. Референдум је показао да су мештани скоро једнодушно били за затварање сеоских крчми – 115 гласова за и свега 7 против. Испало је међутим да је одлука била брзоплета и као резултат имала потпуно неочекивани, па чак и нежељени ефекат: најватренији поштоваоци опојног пића, кад већ нису могли да се препусте уживању на јавним местима у свом родном селу, почели су да све чешће обилазе оближња села и да се тамо што дуже задржавају, понекад и данима. Како се и може претпоставити, њихово одсуство било је повод за озбиљне породичне свађе и драме. Дакле, поука гласи: традиције се не могу уништити чак и референдумским одлукама…"

© Фотографија: Венета Николова

Казан за ракију - део музејске збирке, посвећење тројанској шљивовици

Сваке јесени Тројан дочекује на хиљаде туриста из земље и иностранства који желе да присуствују, а неки чак и да учествују на фестивалу шљивове ракије. Програм алкохолне феште предвиђа фолклорне наступе, дегустације тројанских мезетлука, такмичење у причању вицева о ракији и не на последњем месту – натпијање тројанском ракијом…

Врсни знаоци ове опојне материје тврде да је тајна добре ракије у величини посуде за ферментацију ракије – што је посуда већа, толико је боља ракија коју добијаш. Међутим, правим љубитељима добре капљице је довољно да се у добром расположењу и угодном друштву једноставно препусте уживању.

Превела: Катарина Манолова

По публикацията работи: Венета Николова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарска предложила да Qatar Airways уведе чартер летове Варна-Доха

Министар туризма Бугарске, Евтим Милошев, одржао је низ састанака на високом нивоу са министрима туризма Саудијске Арабије, Катарa, Бахреина и генералним секретаром Савета за туризам Кувајта на Светском сајму туризма WTM у Лондону. Током састанка са..

објављено 7.11.24. 10.59

Бугарска на престижмном сајму туризма у Лондону

На Светском сајму туризма WTM у Лондону, привремени министар туризма Бугарске, Евтим Милошев, одржао је серију важних састанака са министрима туризма других европских земаља. Главна тема ових разговора била је стварање заједничког туристичког бренда –..

објављено 6.11.24. 13.15

National Geographic промовисаће Бугарску као атрактивну дестинацију

У оквиру учешћа Бугарске на Светском сајму туризма и путовања (World Travel Market) у Лондону, Министарство туризма Бугарске и National Geographic најавили су заједничку рекламну кампању за промовисање земље као атрактивне дестинације за вински,..

објављено 5.11.24. 17.45