Када се спомене Тројан, некако се одмах присетимо и тројанске шљивовице… У срцу Старе планине ова ватрена вода специфичне ароме уздигнута је до култа. До те мере да се о тројанској шљивовици причају легенде, певају песме, смишљају вицеви, чак су јој посветили и посебан фестивал. Овде скоро сваки домаћин пече ракију у бакарном казану у свом дворишту и не пропушта прилику да се похвали свима својом мирисавом производњом.

© Фотографија: Венета Николова

Тројанска шљивовица је ракија са заштићеним географским пореклом

Доћи у Тројан а не пробати чувену тројанску шљивову ракију исто је као и доћи у Рим, а не посетити Ватикан, шале се мештани. Прва ствар којом ће вас послужити чим прекорачите праг сваке тројанске куће јесте наравно – чашица шљивовице. Ова чаробна текућина служи се свуда по ресторанима и механама, подиже расположење и повећава апетит. А тројански мезетлуци су који од којег укуснији и некако подстичу љубитеље добре капљице и сласног залогаја да забораве на време и препоруке дијетолога. Салате од свежег поврћа, домаћи козји и овчји сир, сланина уваљана у свемогуће мирисаве траве, пеглане кобасице од свеже заклане свиње око Божића – надалеко познате "луканке" и "суџуци" , пријају непцу, а уз коју чашицу тројанске шљивовице распаљују машту и доказују своју моћ природних афродизијака…

Што се тиче саме производње тројанске шљивове ракије, она поштује вековне традиције и већ одавно се претворила у самосвојну уметност. Није нимало случајно што је у дворишту овдашњег музеја уметничких заната и примењених уметности овом ћилибарском напитку посвећена посебна збирка.

Берба шљива

Из ове збирке сазнајемо да је далеке 1871. године аустроугарски путописац Феликс Каниц у својим хроникама забележио вештину житеља Тројана у кувању ракије од месне сорте шљива која се одликује високом садржином шећера и лаким одвајањем коштица из шљива. Претпоставља се да су се први – још у 16. веку - печења ракије латили монаси Тројанског манастира, а рецепт је чуван у дубокој тајности и преношен са игумана на игумана. Оно што се поуздано зна јесте да се у манастирску ракију додавало 40 зачина и трава. Музејска експозиција садржи њихов подробан опис. Сазнајемо још и то да је године 1882. тројанска шљивовица освојила и прво светско признање – диплому и бронзану медаљу са сајма у белгијском граду Анверсу. У врхунски квалитет тројанског еликсира имали су прилику да се лично убеде светски познате личности, међу којима папа Јован Павле Други и бивши амерички председник Бил Клинтон. У ствари, поштоваоци тог ватреног напитка тешко могу одолети његовој чаробној снази. То доказује и једна анегдота из нешто даље прошлости коју нам је испричала директор музеја Елеонора Авџијева:

"Године 1928. у тројанском селу Ломец одржан је референдум дали да се сеоске крчме затворе. Логично је да је повод било благо речено неумерено конзумирање тројанске шљивовице, како по сеоским кућама, тако и на јавним местима. Референдум је показао да су мештани скоро једнодушно били за затварање сеоских крчми – 115 гласова за и свега 7 против. Испало је међутим да је одлука била брзоплета и као резултат имала потпуно неочекивани, па чак и нежељени ефекат: најватренији поштоваоци опојног пића, кад већ нису могли да се препусте уживању на јавним местима у свом родном селу, почели су да све чешће обилазе оближња села и да се тамо што дуже задржавају, понекад и данима. Како се и може претпоставити, њихово одсуство било је повод за озбиљне породичне свађе и драме. Дакле, поука гласи: традиције се не могу уништити чак и референдумским одлукама…"

© Фотографија: Венета Николова

Казан за ракију - део музејске збирке, посвећење тројанској шљивовици

Сваке јесени Тројан дочекује на хиљаде туриста из земље и иностранства који желе да присуствују, а неки чак и да учествују на фестивалу шљивове ракије. Програм алкохолне феште предвиђа фолклорне наступе, дегустације тројанских мезетлука, такмичење у причању вицева о ракији и не на последњем месту – натпијање тројанском ракијом…

Врсни знаоци ове опојне материје тврде да је тајна добре ракије у величини посуде за ферментацију ракије – што је посуда већа, толико је боља ракија коју добијаш. Међутим, правим љубитељима добре капљице је довољно да се у добром расположењу и угодном друштву једноставно препусте уживању.

Превела: Катарина Манолова