Од 1. јануара Бугари и Румуни могу да раде без ограничења у свим земљама Европске уније. Према Европској комисији, основни емиграциони потенцијал је исцрпљен, јер преко три милиона грађана Бугарске и Румуније већ ради у другим државама Заједнице.

И поред тога Велика Британија је пала у праву хистерију због имагинарних хорди Бугара и Румуна, које желе да искористе издашни социјални систем Острва. Британска штампа је допринела негативној кампањи, чија је кулминација била идеја премијера Дејвида Камерона о увођењу рестриктивних мера. Према политикологу Јоани Балчовој, која ради у Лондону, узрок је била неспособност лидера владајуће Конзервативне странке да испоштује своје обећање да до 2015. године смањи имиграцију у Велику Британију на испод 100.000 људи. А то очекују његови бирачи.

„Шта се дешава? Од лета 2012. г. до лета 2013. г. британска нето имиграција износи 175.000 људи – каже Јоана. - Смањење броја имиграната било је приоритет Камероновог предизборног програма. Бирачи, који су се 2010. г. уздали у њега, данас виде да обећања нису испуњена. После економске кризе из 2008., дошло је до стагнације. Свака велика европска економија покушава да се анимира, а конзерватори говоре и о њеном расту. Тако да мигранти постају жртва ситуације у којој се ствари не мењају толико брзо, колико је влада обећала. Ако могу да тако кажем, говоримо о такмичењу смањених ресурса.“

Тврдње да 29 милиона Бугара и Румуна ће насрнути на Острво нису истините, нити реалне, не само зато што је збир становништва Бугарске и Румуније мањи, него и зато што званична статистика располаже различитијим подацима. На 1.000 Британаца један је бугарског порекла, а од 600 незапослених само један је Бугарин. Тек 148 Бугарки прима накнаде за новорођенче у Уједињеном Краљевству. Паралелно с тим приходи у државну касу од бугарских и румунских студената износе 30 милиона британских фунти. Сви ти подаци сведоче да су Бугари отишли у Велику Британију на студије или да раде, а не да користе њен социјални систем.

Отварање тржишта рада за Бугаре и Румуне изазвало је и прве озбиљне потресе у новој владајућој коалицији Немачке. То је приморало канцеларку Ангелу Меркел да на првој седници владе затражи одржавање дискусије о опасности од прилива Бугара и Румуна у Немачку. Одавде па надаље овим проблемом ће се бавити само формирана у ту сврху специјална владина комисија.

„Конзервативна Хришћанско-социјална унија у последње време све чешће лансира тезу да Бугари и Румуни у Немачку долазе како би злоупотребили систем социјалне заштите у земљи“, коментарише уредник бугарске редакције Радија Дојче Веле Емилијан Лилов. Колико су та страховања оправдана и које ће се превентивне мере предузети биће размотрено на заседањима владине комисије у чијем су саставу експерти из скоро свих министарстава изузев три – Министарства одбране, Министарства саобраћаја и Министарства регионалног развоја, а уз учешће експерта задуженог за миграциона питања у влади Немачке Ајдин Озогуш.

Тренутно 155 хиљада Бугара и Румуна ради у Немачкој. Ево шта је још рекао Емилијан Лилов:

„Преко 20 одсто Бугара у Немачкој је са високим образовањем, док других 18 одсто студира. Дакле, реч је о особама са стеченом стручном квалификацијом или таквим који ће је стећи у Немачкој. У ту групу спада и 40 одсто Бугара који немају професију или раде сезонске послове. Средњу позицију заузима трећа група која броји око 35 одсто Бугара који су завршили стручну школу, а раде углавном као неговатељи болесника и болничари. Какав је онда закључак – у овом случају није реч о имигрантима који су у Немачку дошли бежећи од сиромаштва, већ су то радни имигранти какви долазе и из других земаља. Поводом страховања да ће међу имигрантима из Бугарске и Румуније бити и такви који ће злоупотребити систем социјалне заштите у Немачкој могу рећи следеће: тренутно број пријављених случајева не премашује 100. Дакле, није реч о масовној пракси, већ о појединим случајевима. Неприхватљива су и страховања да велик број имиграната прима дечије додатке у Немачкој. Тек 8,8 одсто Бугара и Румуна у Немачкој прима такве додатке, док је број грађана друге националности који примају дечије додатке у тој земљи дупло већи – 15 одсто. Тренутно нису забележене злоупотребе система социјалне заштите у Немачкој. Дакле, уперивати прст на Бугаре и Румуне било би заиста некоректно. Надам се да ће до таквог закључка доћи и поменута надлежна комисија.“

Превеле: Александра Ливен, Ајтјан Делихјусеинов