„Желимо да будемо врата за кинеске инвестиције и производе у ЕУ, али истовремено и да будемо активан члан Уније који ће дати свој допринос добрим односима између ЕУ и Кине“.
Овим кључним речима председника Росена Плевнелијева могли би се сумирати очекивани резултати његове званичне посете Пекингу која није била случајна. Пар дана пре ње министар економије Драгомир Стојнев је изјавио штампи да Бугарска предузима повлачење дела својих трговинских представника из европских земаља и отварање трговинских представништава у азијским земљама. Према министру, задатак одавде па надаље је да се извоз усмери према земљама са економским растом, а статистика показује повећање извоза Бугарске у азијске земље за 5 одсто. У прилог овој тези аналитичари наводе и то да је европско тржиште презасићено и тешко је пронаћи нове нише за извоз бугарске робе.
У Пекингу Росен Плевнелијев се састао са кинеским председником Си Ђинпингом. У заједничком коминикеу након одржаних разговора је истакнуто да су односи између две земље пријатељски и партнерски, продубљује се узајамно политичко поверење, а сарадња у области економије, инвестиција, пољопривреде, културе и образовања оцењује се као плодна. И још: Бугарска и Кина ће радити на проширењу трговинске размене вођене жељом да се наредних пет година она дупло повећа.
Шта се крије иза ових формулација? Међу конкретним пројектима су они везани за тространу сарадњу између Бугарске, Румуније и Кине у циљу изградње моста и хидроелектране на Дунаву, у региону градова Никопол – Турну Магуреле и изградње бугарске деонице аутопута „Црно море“. Кина би могла да учествује и у пројекту ископавања тунела испод врха Шипка који повезује северну и јужну Бугарску. И не на последњем месту постоји могућност давања у концесију кинеским компанијама бугарске луке на Дунаву и Црном мору.
На маргинама посете Кини Росен Плевнелијев је присуствовао бугарско-кинеском пословном форуму у Пекингу на којем је учествовало преко 300 представника 150 кинеских и 30 бугарских компанија које послују у области информационих технологија, текстилне индустрије, производње и дистрибуције прехрамбених производа и вина, саобраћаја, трговине, туризма, производње електричне енергије из обновљивих извора. У свом излагању шеф бугарске државе је истакао да је забележен раст билатералне сарадње на економском плану и постоје позитивни трендови – последњих десет година робна размена повећана је четири пута, а бугарски извоз у ову азијску земљу је у 2012. био дупло већи у односу на 2011. г.
Плевнелијев је још навео да се у Бугарској припремају пројекти изградње 21 новог високотехнолошког индустријског парка и изјавио да би Бугарска могла да Кини пружи прилику да у њима стационира и своја предузећа. По његовим речима, од највећег стратешког значаја су парк Божуриште и индустријски парк и карго аеродром у Старој Загори, с обзиром да се они налазе на три европска коридора.
И на крају једна занимљивост: у последње време се примећује до сада невиђено интересовање Бугара за изучавање кинеског језика који је већ заступљен у наставном програму неких школа у нашој земљи и то већ од 1. разреда. Само током две године број ученика који уче кинески језик је повећан четири пута. Почетком 2012. било их је 425, док крајем 2013. они броје 1.649.
Аутор: Атанас Ценов
Превод: Албена ЏермановаНародно собрање Бугарске, на рекордно дугом заседању, које је почело пре 18 дана, поново није успело да изабере председника Парламента. У седмом покушају, ниједан од кандидата није добио довољну подршку, а најближи је био најстарији посланик, Силви..
Лидер покрета „ДПС – Нови почетак“ Дељан Пеевски изјавио је да је спреман да преузме премијерску функцију ако његова странка добије поверење грађана. „Када будемо прва странка, ја ћу формирати владу“, поручио је Пеевски у изјави новинарима у кулоарима..
Председник странке ГЕРБ, Бојко Борисов, изјавио је да формула за успостављање стабилне редовне владе подразумева подршку странака ГЕРБ-СДС, „Настављамо промену – Демократска Бугарска“ (НП-ДБ), „БСП – Уједињена левица“ и „Постоји такав народ“ (ИТН)...