Године 2011. Савет ЕУ је усвојио стратегију за Дунавски регион у циљу убрзања његовог економског напретка. Она обухвата 14 земаља у сливу Дунава, од којих су 9 чланице ЕУ - Немачка, Аустрија, Мађарска, Чешка, Словачка, Словенија, Бугарска, Румунија и Хрватска, а преосталих пет - Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Молдавија и Украјина своју будућност виде у Европској заједници. Дунавска стратегија је заснована на четири стуба - повезивању региона, заштити животне средине, изградњи просперитета и јачању региона (на пример, преко побољшања институционалних капацитета и сарадње у борби против организованог криминала).

У стратегији је предвиђено преко 400 пројеката, од чега је 150 покренуто. Бугарска је добила позитивну оцену Европске комисије у прве две године имплементације Дунавске стратегије због изградње другог моста на Дунаву између Видина и Калафата, почетка изградње гасне интерконекције са Србијом и потписивања Споразума о размени података са Румунијом ради спречавања поплава. Међутим, 7 година после приступања ЕУ Бугарска је и даље најсиромашнија земља у Заједници. Ту се налази и најсиромашнија  регија у ЕУ - северозападна Бугарска, која се граничи са Дунавом. Зато је врло важно очувати дунавску перспективу наше земље и у новом програмском периоду ЕУ који је почео 1. јануара 2014. и трајаће до 2020. године.

Има ли Бугарска дунавске хоризонте?

Ову тему коментарише бугарски посланик из групе Прогресивне алијансе социјалиста и демократа у Европском парламенту Ивајло Калфин:

„За Дунавску стратегију није предвиђено посебно финансирање. ЕУ има две макрорегионалне стратегије – Балтичку и Дунавску. У питању су експерименти како би се утврдило да ли се на тај начин може урадити нешто више за ове регионе. У ту сврху могу се користити средства из различитих програма уз национално кофинансирање. За рад на Дунавској стратегији потребно је учешће најмање три подунавске земље. Појам Дунавског слива има прилично широко тумачење и укључује велики број земаља од којих су неке чланице ЕУ, а друге нису. Оне морају да се договоре о заједничким пројектима везаним за развој Дунава. Међутим, моје је мишљење да треба наметнути веће ограничење обухвата. Примера ради, последња деоница метроа до Софијског аеродрома тренутно се гради средствима која је требало уложити у јачање потенцијала велике реке. Формално гледано, то није прекршај с обзиром да цела држава спада у подунавски простор, али не помаже много развој Дунава и коришћење могућности које нам се нуде. Сматрам да је потребно увести више рестрикција како би средства одлазила у регионе близу Дунава и помагала коришћење потенцијала реке. А то су једне од најбогатијих регија у Немачкој и Аустрији и најсиромашнијих у Бугарској и Румунији. Тамо, међутим, постоји велики економски потенцијал који се може користити уколико се помогне европским финансирањем.“

Да ли је ова стратегија видљива у стратегији ЕУ 2020?

„Тако је, али је и у овом случају потребно да најмање три подунавске земље почну заједно да финансирају пројекте – каже Ивајло Калфин. – Има неколико пројеката са високим степеном спремности. Један од њих везан је за побољшање пловидбе Дунавом. Један од проблема су велике флуктуације водостаја реке током године. Зими она није пловна због ледостаја, а лети због ниског водостаја. Ово се делимично може надокнадити, ако се главни део реке који се користи за саобраћај учини пловним. Реч је о великом и уносном пројекту уколико постоји одрживи саобраћајни ресурс. Има и значајних пројеката везаних за заштиту обала Дунава од ерозије. Сигуран сам да се може помислити и на друге, непосредно повезане са реком подухвате који се тичу културног туризма, екологије и пословања у целини. Рецимо, постоји велики европски пројекат изградње бициклистичке стазе дуж целе реке. Када сам био са делегацијом Европског парламента у Козлодују, северозападна Бугарска, видео сам да је код нас део тог пројекта остварен. Изграђена је бициклистичка стаза дуж целе бугарске обале Дунава од Козлодуја до Никопола. На њој се чак вијори застава ЕУ. То је свакако један мали, симболичан пројекат за развој потенцијала реке. Међутим, постоје и веома замашни пројекти који се могу финансирати из ЕУ. Колико ми је познато, пројекат побољшања пловидбе Дунавом је са високим степеном спремности.“

Да ли за Бугарску као целину постоји Хоризонт 2020 у склопу оквирног програма ЕУ за истраживање и иновације?

„То је веома добро питање – каже Ивајло Калфин. – Бугарска мора имати хоризонт 2020. Ми морамо замислити како би наша земља изгледала у 2020. години, издвојити потребна средства из националног буџета и гледати на буџет ЕУ као на додатни ресурс. То значи да променимо цео приступ тренутном развоју Бугарске. Сада се он прилагођава предвиђеним средствима из ЕУ како бисмо их могли потпуно искористити. А морамо урадити супротно – зацртати циљеве и тражити начине за њихово постизање, укључујући помоћу европских средстава. Могу рећи каква је моја представа о Бугарској у 2020. години, али још увек не видим да бугарске институције имају такву представу, штавише, јасну представу која се не би мењала под утицајем промена у парламенту. Бугарска има пуно неискоришћених ресурса у области саобраћаја, енергетике, инфраструктуре, као и у образовању. Тамо можемо узети добре примере из ЕУ као што је, рецимо, дуални систем образовања у Немачкој и Аустрији, и код нас створити одличну школу за обуку младих да би у својој домовини имали шансу за професионалну реализацију. Географски положај Бугарске подразумева и њену велику активност на Балкану и у Црноморском региону. То је нешто што нам нико не може одузети и зато морамо користити потенцијале наше земље. Другим речима, било какви пројекти у регији учиниће Бугарску богатијом земљом.“

Превела: Марина Бекријева