Од 2000. године наовамо Бугарска је из фондова ЕУ и у оквиру различитих програма добила укупно 7,7 милијарди евра. Ово показује статистика БНБ. Са данашњим даном можемо рећи да се након приступања земље ЕУ 1. јануара 2007. г. код нас запажају позитивне промене. Неки привредни сектори су имали корист, али други нису успели да искористе предности чланства у Унији. И мада је Бугарску засула киша новца из европских фондова, регулативе ЕУ, снажна бирократија и велика конкуренција на европским тржиштима довеле су до трговинских ратова и стечаја бројних компанија. Шта је добила, а шта изгубила бугарска економија од чланства земље у ЕУ?
Одговор на ово питање тражимо од макроекономисте Георгија Ангелова.
Где би се Бугарска налазила да није постала чланица ЕУ?
„У тешким годинама кризе можда ћемо схватити коју смо срећу имали што смо успели да приступимо ЕУ, јер у противном били бисмо у ситуацији у којој се нашла Украјина. Успели смо да у прилично повољном моменту приступимо НАТО и ЕУ и да начинимо велике кораке у правцу интеграције, што нам сада помаже иако се жалимо на кризу. Али налазимо се у једном чврстом институционалном оквиру попут ЕУ. Имамо приступ тржишту рада, студијама на високошколским установама, европским фондовима, могућностима развоја, а све су то ствари које нису доступне земљама које нису чланице ЕУ, а отуда ове последње немају перспективу брзог превазилажења последица кризе.“
Зашто Бугарска заостаје за другим новим чланицама Уније?
„Не мислим да заостајемо, пре бих рекао да не идемо жељеном брзином која би нам пружила шансу да их чак претекнемо. Ваља истаћи да је ЕУ показала већу благонаклоност земљама које су примљене у чланство 2004. г., а и оне су свакако биле боље припремљене. Резултат је био бољи. Али узевши у обзир да смо ми били слабије припремљени, па упркос томе успели смо да се 2007. придружимо великој европској породици, могло би се рећи да је то заиста био велики успех. Примљени смо у чланство ЕУ управо када је почела економска криза. И нормално је да не можемо добити ону корист коју су имале старије земље чланице. Питање је да ли у пуној мери успевамо да искористимо све предности које нам пружа чланство! А управо одговор на њега садржи више песимизма. Оно што зависи од компанија, грађанина појединца у већој се мери дешава, али другачија је ситуација када све првенствено зависи од институција, од влада...“
Који су привредни сектори имали корист од чланства Бугарске у ЕУ, а који нису успели да искористе предности које су им пружене?
„Они који су били боље припремљени са тачке гледишта великог тржишта, тј. они који су били оријентисани према иностранству и искористили су ту могућност. У годинама кризе видимо да извозно оријентисани сектор добро послује. Остали чак и након укидања граница нису ни начинили покушаје да извуку корист од чланства у ЕУ и нису искористили могућност за добијање средстава из европских фондова.“
На новац из европских фондова гледали смо као на „златну кишу“ која ће засути нашу привреду. Који је њихов реални ефекат?
„Средства из европских фондова су била расподељена између појединих министарстава да би за свако од њих било по нечега. Али није било никаквог заједничког циља – није се знало шта друго желимо да овим новцем урадимо, осим да га потрошимо, није се знало који резултат бисмо хтели да остваримо. И не можемо на привредном плану видети неки посебан резултат једноставно због тога што таквих циљева није било. Што се „златне кише“ тиче – ипак, није толико важна количина, већ квалитет трошења новца. А добијена финансијска средства из фондова ЕУ потрошена су неефикасно и нестала су кроз ону исту рупу кроз коју нестаје и наш новац. Ето то се у великом делу случајева догодило. Ипак, има и позитивних ствари.“
Мало или много је тих 7 г. да бисмо одмакли напред?
„Са тачке гледишта времена приступања ЕУ нисмо имали срећу. Од тих 7 г. и ЕУ, и ми смо већ 5 година у кризи. Зато и не можемо очекивати неке велике економске резултате. Али са тачке гледишта других ефеката у смислу структурних дугорочних индикатора имамо прилично велику корист од чланства у ЕУ, а она ће временом постајати све већа. У закључку рекао бих да је можда највећа корист за Бугарску од европских фондова то што су они средство ЕУ којим нас она стимулише да се мењамо. Можда ћемо наредних 7 година надокнадити наше заостајање.“
Превод: Албена Џерманова
Укупни индекс пословне климе у октобру опао је за 5,6 поена у односу на септембар, са 22,5% на 16,9%, саопштио је Национални завод за статистику. Пад овог показатеља забележен је у свим посматраним секторима. У индустрији је забележен пад од 5..
Петар Ганев, виши економиста са Института за тржишну економију, најавио је за БНР представљање њиховог издања о бугарској економији под називом Бела књига „Откључавање раста: пут напред после избора“. „Треба да стремимо ка договору и усвајању буџета, а..
Током првих девет месеци 2024. године, Бугарска народна банка ставила је у промет додатних 11 милиона новчаница од 100 лева. Док је на почетку године у оптицају било преко 131 милион новчаница у апоену од 100 лева, крајем септембра тај број порастао је..