Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Скијашке стазе у Бугарској – законите или не?

Фотографија: архива
Румен Драганов, директор Института за анализе и оцене у туризму, окарактерисао је као "подвиг" напоре свих бугарских скијашких центара да благовремено отворе сезону и да је због необично топле зиме месец дана одржавају само вештачким снегом. Он је ту снажну реч искористио обзиром на губитке које су ски центри спремни да поднесу како би сачували имиџ Бугарске као четврте најтраженије зимске дестинације у Европи.

"Надајмо се да они неће бити приморани да из године у годину понављају тај подвиг", одмах су реаговали заштитници природе који се са скепсом односе према блиставој будућности ски туризма у нашој ипак јужној земљи. А разлог виде у климатским променама, које постепено, али трајно успоравају долазак зиме и реално скраћују снежну сезону. Они су веома забринути и још једном штетном појавом – ватреном жељом претворити Бугарску у светску ски дестинацију која је пропраћена безобразним непоштовањем закона приликом изградње нових стаза и инсталација.

Прво градимо, па после – уколико буде потребно – легализујемо!

"Тешко је сетити се бар једне стазе код нас, изграђене у потпуности сходно законским прописима, каже Александар Дунчев из Светског фонда за природу WWF – Бугарска. - Та пракса датира из доба комунизма, а актуелна је и данас, додаје он. Најсвежији пример је замена старог ски лифта новом жичаром четвороседом "Два моста" до врха Снежанка у Пампорову, чак без дозволе за градњу, без потребне студије о процени утицаја на животну средину. Изговор фирме "Пампорово" је да се од 2004. г. о одређеним теренима води спор са шумарском администрацијом тако да јој је већ досадило да чека када ће се он окончати. Истина је да је десетогодишње одуговлачење врло иритирајуће, али то није довољан разлог за арогантно непоштовање закона. Арогантно, јер у овом случају није јасно, тј. није званично саопштено ко ће градити нову жичару, дакле ко ће плаћати тешке новчане казне за прекршаје... И смешно, и тужно...

"У свим нашим скијашким зонама наилазимо на један те исти проблем – прво се гради, те се после, уколико буде потребно, градња легализује, каже г. Дунчев. -Још горе је да у више случајева градње остају незаконите, јер нико не држи инвеститоре одговорним. То је и основни изазов пред развојем ски туризма у Бугарској. Чим се инвеститор осећа слободним да крши законе, не може бити и речи о одрживом развоју зимског туризма."

Пример тога и оличење вишегодишњег рата еколошких организација са инвеститором је смучарска зона у Банском која незаконито укључује 65 ха више од одређеног у концесији терена. У ствари постоји више речитих примера који сведоче о томе, попут оног са незаконитом жичаром од планинске куће "Пионерска" до куће "Рилска језера" у планини Рила.

"Паралелно са жичаром иде и незаконита, дивља ски-стаза. Она се у ствари налази на територији општинских шума, али постоји без било какве дозволе, прецизира Александар Дунчев. - Државне институције се не могу супротставити дивљој сечи, која ствара сличне стазе, нити пак њиховом коришћењу које је опасно по живот смучара."

Да ли треба да развијамо ски туризам у планинској Бугарској?

Одговор коалиције "Да би било природе у Бугарској" је "да", али и "не", када су у питању огромни ски комплекси.

"Тешко можемо говорити о развоју великих ски пројеката, јер се код нас снег задржава претежно у највишим деловима планина, који су заштићене територије – или национални, или природни паркови. А и тамо је у принципу забрањена нова изградња. Али постоје услови за развој ски туризма у ограниченијим размерама, у хармонији са природом што могу да искористе мештани и да наступе или као инвеститори, или као власници гостинских кућа, а не да раде за спољашње инвеститоре."

Други аргумент су већ поменуте климатске промене – закаснела зима и преурањено пролеће. То ствара потребу за одржавањем вештачког снега, што пак угрожава постојање наших водених ресурса и загађује питку воду хемикалијама, потребним за израду вештачког снега. "Ове године већ постоји проблем око снабдевања водом у граду Банско и оближњем селу Бања управо због прекомерног испумпавања водe за стварање вештачког снега", коментарише г. Дунчев, додајући да сеча шума за изградњу нових стаза води наглом расту поплава у планинским градићима, као и опасним одронима камења и клизиштима.

Снимка

Чепеларе је наш добар пример.

Ски зона у Чепелареу скромнијих је димензија и добро се уклапа у природно окружење. У њену изградњу су инвестирали мештани, они су и власници тамошњих малих хотела, а не као што је то уобичајено – велике корпорације, које гуше локални бизнис, коментаришу заштитници природе. "Становници Чепелареа не праве грандиозне планове како да униште шуму изнад града и ако питате младе људе у Бугарској, они ће вам одмах рећи да са огромним задовољством оду на скијање управо у град Чепеларе", каже у закључку г. Дунчев.

Превод: Александра Ливен




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Председнице Европске комисије и Европског парламента Урсула фон дер Лајен и Роберт Мецола.

Европски парламент потврдио курс ЕУ из претходних 5 година

Прошле недеље, посланици Европског парламента изабрали су Урсулу фон дер Лајен на други петогодишњи мандат на челу Европске комисије, са више гласова него у првом мандату. Роберта Мецола је огромном већином поново изабрана на чело Европског..

објављено 24.7.24. 09.10

Скоро половина младих гласала на европским изборима

На изборима за Европски парламент одржаним 9. јуна о.г. гласало је око 45% младих људи с правом гласа у Бугарској, показују подаци пројекта „Учешће младих у демократском животу“, који се реализује у партнерству с Центром за развој људских ресурса и..

објављено 21.7.24. 13.05

Царинска агенција и НАП удружиле напоре у борби против зависности међу младима

Национална агенција за приходе (НАП) и Царинска агенција покренуле су заједничку кампању за превенцију и сузбијање зависности од коцкања/клађења и дрога, саопштила је НАП. Напори две агенције усмерени су на сузбијање зависности међу младима, а део..

објављено 20.7.24. 12.15