Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

100 година од рођења Бориса Машалова

Борис Машалов и његова супруга
Фотографија: породична архива

Неки су људи Богом благословљени да живе дуго и срећно, други напуштају овај свет прерано, не окусивши чари живота. Без обзира колико дуго живели, остају да се памте они који су на неки начин дотакли душу својих најмилијих, пријатеља, савременика. Стогодишњица рођења народног певача Бориса Машалова (рођен је 30. јануара 1914.) доказ је да је права уметност бесмртна. Живео је кратко – свега 48 година, а од њих је 25 посветио певању. Они који су имали срећу да га слушају уживо говорили су да је својим певањем умео да уздрма слушаоце, да их поведе кроз тајне фолклорне традиције. Његов импресиван глас који је подједнако добро звучао у широком распону регистара и боја, приповедао је веселе и тужне приче, одисао је радошћу али и носталгијом.

Борис Машалов је рођен у Севлијеву, северна Бугарска, али је у свом репертоару имао песме из различитих фолклорних области. Његов отац Никола био је трговац, доста је путовао и стално учио нове песме. Његова мајка такође је волела да пева. Ту своју љубав пренели су и на шесторо своје деце од којих је само једна била девојчица. И пошто им није добро кренуло са трговином, решили су да се пребаце у Софију и да пробају срећу као бојаџије. Иначе, у Севлијеву су се бавили и тзв. "пеливанлуком", то јест рвањем, али им то није донело богзна какве паре. Почетком 30. година 20. века Борис је чак примљен у Клуб рвача аматера и однео доста победа како код нас, тако и у свету. А војни рок је одслужио у морнарици. Ни тамо његови бројни таленти нису остали незапажени – певао је, рвао се, сви су га волели. Крајем те исте деценије Машалов је отишао у Праг где је за једну бугарску дискографску кућу снимио неке популарне шлагере. Тада су власници куће решили да импровизованим концертом под ведрим небом рекламирају новоиздату грамофонску плочу. Борис Машалов је извео оно што је било предвиђено, а за крај отпевао омиљену песму свог оца. Публика је била одушевљена. Тада му је пришао један елегантан господин и представио се: Сирак Скитник, директор Радио Софије (данас Бугарски национални радио). На његов позив 23-годишњи Машалов учинио је прве наступе на програмима националног радија, певајући искључиво народне песме.

"Рођен сам када мој велики имењак више није био међу живима. За мене он је био глас из чаробне кутије која говори, а такође и главни јунак веселих прича о разноразним догодовштинама у којима су учествовали мој отац и његова браћа - каже нећак Машалова који носи његово име. - Слушам његове песме не само због родбинске везе, него зато што ми се стварно допадају, баш као и осталим његовим поштоваоцима – зато што су лепе и мелодичне. У нашој фамилији имамо још неколико мушкараца који носе његово име и презиме. Браћа Бориса Машалова Димитар и Серафим дали су име Борис својим синовима. У САД такође живи још један Борис Машалов – то је унук великог певача. Иначе, у породици мог деде народна песма је била на великој пошти. Друга наша пасија било је рвање. Ја сам се чак и професионално бавио овим спортом. Био сам републички шампион, други на Балканијади итд. Мој отац Михаил је један од оснивача спортских секција рвања у Бугарској. Он је и први међународни судија код нас. Сећам се да су се моји стричеви и тетка често окупљали. Било је весело. Неретко се дешавало да у то време преко радија чују извођење Бориса Машалова и то је увек покретало бујицу успомена – увек лепих и забавних…"

Са групама које је формирало Министарство културе Борис Машалов је уздуж и попреко обишао Бугарску. Публика га је свуда одушевљено аплаудирала. Стекао је пуно поштовалаца и у свету: у Немачкој, Француској, Мађарској, Италији, бившој Југославији и бившем Совјетском савезу, Албанији, Кини. А прошле године у Великом Трнову је одржан први национални конкурс "Северњачки славуји" чији је први део био посвећен песмама Бориса Машалова. Слушамо уметничког директора конкурса Ану Борисову:

"Моје занимање за стваралаштво незаборавног северњачког славуја настало је још у мојој раној младости, пре но што сам и професионално кренула путем народне певачице – каже уметнички директор конкурс Ана Борисова. - На пријемном испиту у Националној уметничкој школи "Панајот Пипков" у граду Плевену отпевала сам његове песме. И дан данас не престајем да се дивим његовом богатом репертоару, непоновљивом извођачком стилу и лепом, импресивном гласу. Недавно сам снимила једну од његових амблематичних песама – "Заблејало јагањце". Осавремењену музичку обраду урадио је познати гајдаш Красимир Кондов. Рекла бих да сви ми, млади извођачи, морамо поново и поново да снимамо не само песме Бориса Машалова, него и других певача из нашег краја. Чини ми се да је за разлику од осталих фолклорних области чије се музичко стваралаштво активно популаризује, традиционални музички фолклор северне Бугарске некако запостављен. Због тога је један од мојих основних задатака да заједно са другим колегама допринесемо његовом препороду. То је и циљ националног конкурса "Северњачки славуји" на који могу да се пријаве сви извођачи који воле народни мелос северне Бугарске, без обзира на њихову националност."

Превела: Катарина Манолова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Егзит најавио нови пројекат у Варни

Организатори Егзит фестивала у Новом Саду најавили су за ову годину нови догађај – фестивал у Варни, у Бугарској, као пилот пројекат, који ће од следеће године бити велики фестивалски догађај с више бина и извођача, јавља Танјуг. Према речима..

објављено 15.7.24. 12.19

„Пријатељи“

Има једна песма која је пре више од 40 година постала симбол пријатељства, али чак и данас звучи свеже и дочарава топлину заједнички проживљених позитивних емоција – смеха, радости, среће... Реч је о нумери „Пријатељи”, једном од првих хитова вокалне..

објављено 15.7.24. 10.15

Непролазни хит „Песмо моја, љубави моја“

Композитор Јосиф Цанков, који је стварао у периоду 1930-1971. године, није случајно назван Патријархом бугарске музике. Иза себе је оставио више од 500 дела – оперета, тангоа, шлагера, филмске музике, и деценијама је неминовно утицао на обликовање..

објављено 12.7.24. 09.50