Борис Машалов је рођен у Севлијеву, северна Бугарска, али је у свом репертоару имао песме из различитих фолклорних области. Његов отац Никола био је трговац, доста је путовао и стално учио нове песме. Његова мајка такође је волела да пева. Ту своју љубав пренели су и на шесторо своје деце од којих је само једна била девојчица. И пошто им није добро кренуло са трговином, решили су да се пребаце у Софију и да пробају срећу као бојаџије. Иначе, у Севлијеву су се бавили и тзв. "пеливанлуком", то јест рвањем, али им то није донело богзна какве паре. Почетком 30. година 20. века Борис је чак примљен у Клуб рвача аматера и однео доста победа како код нас, тако и у свету. А војни рок је одслужио у морнарици. Ни тамо његови бројни таленти нису остали незапажени – певао је, рвао се, сви су га волели. Крајем те исте деценије Машалов је отишао у Праг где је за једну бугарску дискографску кућу снимио неке популарне шлагере. Тада су власници куће решили да импровизованим концертом под ведрим небом рекламирају новоиздату грамофонску плочу. Борис Машалов је извео оно што је било предвиђено, а за крај отпевао омиљену песму свог оца. Публика је била одушевљена. Тада му је пришао један елегантан господин и представио се: Сирак Скитник, директор Радио Софије (данас Бугарски национални радио). На његов позив 23-годишњи Машалов учинио је прве наступе на програмима националног радија, певајући искључиво народне песме.
"Рођен сам када мој велики имењак више није био међу живима. За мене он је био глас из чаробне кутије која говори, а такође и главни јунак веселих прича о разноразним догодовштинама у којима су учествовали мој отац и његова браћа - каже нећак Машалова који носи његово име. - Слушам његове песме не само због родбинске везе, него зато што ми се стварно допадају, баш као и осталим његовим поштоваоцима – зато што су лепе и мелодичне. У нашој фамилији имамо још неколико мушкараца који носе његово име и презиме. Браћа Бориса Машалова Димитар и Серафим дали су име Борис својим синовима. У САД такође живи још један Борис Машалов – то је унук великог певача. Иначе, у породици мог деде народна песма је била на великој пошти. Друга наша пасија било је рвање. Ја сам се чак и професионално бавио овим спортом. Био сам републички шампион, други на Балканијади итд. Мој отац Михаил је један од оснивача спортских секција рвања у Бугарској. Он је и први међународни судија код нас. Сећам се да су се моји стричеви и тетка често окупљали. Било је весело. Неретко се дешавало да у то време преко радија чују извођење Бориса Машалова и то је увек покретало бујицу успомена – увек лепих и забавних…"
Са групама које је формирало Министарство културе Борис Машалов је уздуж и попреко обишао Бугарску. Публика га је свуда одушевљено аплаудирала. Стекао је пуно поштовалаца и у свету: у Немачкој, Француској, Мађарској, Италији, бившој Југославији и бившем Совјетском савезу, Албанији, Кини. А прошле године у Великом Трнову је одржан први национални конкурс "Северњачки славуји" чији је први део био посвећен песмама Бориса Машалова. Слушамо уметничког директора конкурса Ану Борисову:
"Моје занимање за стваралаштво незаборавног северњачког славуја настало је још у мојој раној младости, пре но што сам и професионално кренула путем народне певачице – каже уметнички директор конкурс Ана Борисова. - На пријемном испиту у Националној уметничкој школи "Панајот Пипков" у граду Плевену отпевала сам његове песме. И дан данас не престајем да се дивим његовом богатом репертоару, непоновљивом извођачком стилу и лепом, импресивном гласу. Недавно сам снимила једну од његових амблематичних песама – "Заблејало јагањце". Осавремењену музичку обраду урадио је познати гајдаш Красимир Кондов. Рекла бих да сви ми, млади извођачи, морамо поново и поново да снимамо не само песме Бориса Машалова, него и других певача из нашег краја. Чини ми се да је за разлику од осталих фолклорних области чије се музичко стваралаштво активно популаризује, традиционални музички фолклор северне Бугарске некако запостављен. Због тога је један од мојих основних задатака да заједно са другим колегама допринесемо његовом препороду. То је и циљ националног конкурса "Северњачки славуји" на који могу да се пријаве сви извођачи који воле народни мелос северне Бугарске, без обзира на њихову националност."
Превела: Катарина Манолова
„50 години магије“ – то је за певача Орлина Горанова његов живот на сцени. То је и назив његове турнеје, која је обишла велике градове Бугарске, а завршиће се 19. новембра концертним спектаклом у сали број 1 Националног дворца културе у Софији...
Он се бави једном од најзанимљивијих професија. Његово лице је познато широм света, а људи га обично виде како свира на Страдиваријусовој виолини. Гост Радио Бугарске је Рајнер Хонек, концертмајстор чувеног оркестра Бечке филхармоније. Виртуозни..
Група „Канела“ (у преводу Цимет) је позната годинама, али је 2022. постава формације обновљена и снимилaje своју прву песму „Вила”. Уследиле су нумере „Увек“, „Цвеће“ и „Прстен“, која се више од месец дана задржала на топ-листи бугарске поп и рок..
Он се бави једном од најзанимљивијих професија. Његово лице је познато широм света, а људи га обично виде како свира на Страдиваријусовој виолини. Гост..
„50 години магије“ – то је за певача Орлина Горанова његов живот на сцени. То је и назив његове турнеје, која је обишла велике градове Бугарске, а..