Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Обнављање велике храстове шуме почело са Црноморја

Фотографија: wwf.panda.org

Обнављање велике бугарске храстове шуме која је позната из далеке древности, почело је са обале Црног мора, а захваљујући управо окончаном трогодишњем пројекту, који спроводе државна ловна газдинства у градовима Балчик и Несебар. Он је био део програма Европске комисије за очување биолошког богатства "Лајф плус". О Великој бугарској шуми (Magna Silva Bulgarica), која се простирала на скоро целој територији земље, знамо из древних извора. Исто као и то да је она у великој мери била храстова. Познато је такође да је за многе древне народе храст био свето дрво. За разлику од каснијих епоха, када је на Старом континенту почела масовна сеча шума. Уследио је период пошумљавања празних површина претежно четинарима, јер расту брже. Али је то променило природни карактер шума и направило их рањивијим. Али је најзад дошло време за препород шума у њиховом природном облику.

Вредна похвале је иницијатива стручњака у области шумарства из рејона бугарског приморја да започну обнављање храстових насада у Бугарској пошумљавањем месним, историјски присутним на овим просторима врстама храста.

"Какав је лав међу животињама и орао међу птицама, такав је и храст међу осталим дрвећем." На те речи француског мислилаца Жана Приора нас подсећа доцент Марија Броштилова из Есперименталне станице која се бави храстовим шумама при Извршној агенцији за шуме и међу водећим је стручњацима у склопу пројекта. Он обухвата две заштићене приобалне зоне: "Емине–Иракли" и "Долину реке Батова".

"Пошто су у тим зонама присутни елементи шумског и приморског предела, оне су изузетно лепе, али треба да их чувамо и обнављамо, каже доц. Броштилова. - Недавно спроведено истраживање и картографирање зона у саставу мреже "Натура 2000" у Бугарској је показало да су управо заштићене Црноморске зоне у најгорем стању. Узрок тога су и интервенција човека, и климатске промене. Тим пројектом ми обнављамо око 115 хектара са насадима храста дуж морске обале. Сакупили смо преко 10 тона жира, узгојили смо 400 хиљада садница претежно храста, али и неких његових природних сапутника у шуми. Али је већи део пошумљавања вршен директним сађењем жирова. Спровели смо и сечу како бисмо олакшали раст храстових шума на површини од 200 хектара. Сматрам да тај пројекат бар мало доприноси очувању и обнављању највреднијих храстових шума код нас. Сви знамо о огромним изазовима који нам предстоје убудуће због климатских промена. Једини и наjсигурнији штит против њих су шуме на целој планети, у том броју и храстове шуме у Бугарској."

Марија Броштилова подсећа и на речи Антона Чехова, који је на свом имању у Подмосковљу засадио малу шуму. "Слушајући како шуми моја шумица, ја знам да бар мало доприносим клими. И ако је након хиљаду година човечанство срећно, бар мало крив за то ћу бити и ја." И он је то рекао пре више од сто година.

У склопу пројекта на добар пријем је наишла и кампања "Ја подржавам препород Велике бугарске храстове шуме" под покровитељством председника Росена Плевнелиева. Жеља за обнављањем исконских храстових шума ујединила је грађанске структуре из целе земље, новинаре, глумце, ученике и њихове професоре. Кампања је привукла пажњу и наших сународника у иностранству поруком: "Дођите у Бугарску, посадите дрво у домовини Спартака, Орфеја и Диониса". Први корак било је стварање "ђачке шуме" у долини реке Батова код Балчика, а уследиле су и друге сличне иницијативе широм земље. Најактивнији су били ученици из града Перник, који су засадили шуму од 600 храстова.

Лице кампање постао је писац Антон Дончев, који је испричао љубитељима и заштитницима природе занимљиве историјске појединости и предања о древним храстовим шумама. Причао је како су у ствари први чувари биолошког богатства древни владари, који су суревњиво бринули о својим ловним шумама и пољима. Када је Александар Велики стигао у Персију, он се нашао у ловиштима, ограђеним зидом који је био висок три метра, а дуг преко 30-40 километара. Наследник сличног владарског имања, према писцу, је данашње државно ловно газдинство "Воден" у североисточној Бугарској. Академик Дончев је испричао и занимљиву причу о Светом Клименту Охридском, првом епископу који је проповедао на бугарском језику, оснивачу Охридске књижевне школе, који је словенском писму научио 3.500 будућих духовника. Али је Свети Климент био и шумар који се бавио оплемењивањем дивљих воћки. Његови су следбеници покрили половину садашње територије Македоније питомим дрвећем, тврди писац. А ето и приче:

"Исправио се један монах и рекао Светом Клименту Охридском: саградили смо овде нове куће, нове цркве, али су стазе које воде њима голе. Треба да засадимо нешто, да нам баца сенку, да нам птице певају, да расте цвеће. Добро, одговорио епископ, али шта да засадимо? Најбрже ће израсти тополе, јабуке или липе, одговорио је монах, те онда додао: Али је то "женско" дрвеће, меко, за ништа не вреди. Нити греду можеш да он њих направиш, нити мост, нити кућу да саградиш. Онда шта да засадимо? Најбоље би било да засадимо храстове, гласио је одговор. "Међутим, додао је монах, кад гледам твоју ћелаву главу и моју седу браду, нити ти, нити ја ћемо под њиховим сенкама проћи". "То није важно, одговорио је Свети Климент Охридски, засадите те храстове данас."

Превод: Александра Ливен



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

40 година од почетка присилне промене имена бугарских Турака нема осуђених

Прошло је 40 година од првог протестног митинга против насилне промене имена бугарских Турака од стране комунистичког режима. На данашњи дан 1984. године преко 3.000 људи окупило се у селу Млечино, у околини Ардена, на протесту против почетка..

објављено 24.12.24. 06.15

Грађани траже хумане услове у градским прихватилиштима за животиње

Организације за заштиту животиња протестовале су испред софијске Градске управе, захтевајући хуманије услове у општинским прихватилиштима. Активисти упозоравају да пси пате на хладноћи, због недостатка простора гурају се у заједничке кавезе где долази..

објављено 23.12.24. 12.35

Љубитељи плетења се удружују како би очували традиционални занат

Израда плетених производа је традиционални занат који заслужује оживљавање, сматра Александрина Пандурска, позната по својим бројним пројектима усмереним на очување културног и историјског наслеђа у региону Благоевграда. На њену иницијативу покренуто..

објављено 22.12.24. 09.00