Председник Росен Плевнелијев предложио је бугарском парламенту да донесе одлуку о расписивању националног референдума о питањима везаним за већински избор дела народних посланика, а такође и за обавезно и електронско гласање на изборима.

За Радио Бугарска тему коментарише експерт за уставно право проф. др Георги Близнашки:

„Оцењујем позитивно иницијативу председника. Тим више што председник Плевнелијев не намеће своју тачку гледишта него предлаже да се закаже референдум о свим тим питањима. Онако како је формулисан предлог, постаје јасно да би тај референдум био консултативног карактера. То јест, уколико бугарски грађани подрже већински избор дела народних посланика, а такође обавезно и електронско гласање, онда би касније требало прецизирати све појединости. Сматрам да је то умерени приступ. У крајњој линији он је натерао наше политичаре, моћнике дана, да размишљају шта се дешава у нашем друштву. И није ли можда потребно да се друштвеним очекивањима одговори на категоричнији начин.“

Према потпредседници бугарског парламента Маји Маноловој два од елемената предлога о расписивању референдума, наиме о увођењу обавезног и електронског гласања, косе се са Уставом. Како то решити?

„Будимо начисто. Основни проблем је везан за увођење већинског начела у наш изборни систем. Ја бар последњих неколико месеци упорно понављам да се морамо вратити нашој пракси с почетка 90. година 20. века. Тада је на изборима за Велико народно собрање примењен мешовити изборни систем – 50:50. Једноставно, треба нешто учинити и одговорити друштвеним очекивањима након грађанских протеста који су потрајали 220 дана. Читав цивилизован свет пратио их је са мешовитим осећањима. Јер данашњи властодршци нехају за јавно мњење. Било шта говорили, предлози гђе Маје Манолове у вези са новим Изборним законом у ствари јачају статус кво уместо да отварају могућности за промену. Крајње је време да се чује глас грађанског друштва. А то се може догодити увођењем већинског изборног елемента. То је принципијелно питање. Што се тиче предлога о увођењу обавезног гласања, уколико грађани подрже ту идеју, онда би требало унети одговарајуће уставне промене. Било би добро да се зна да у земљама као што су Аустрија, Белгија, Грчка, обавезно гласање има огроман ефекат на политички живот. Зато што се учешће грађана на изборима нагло повећава. То са своје стране значи да ће једна огромна мана нашег изборног система – тако звана „куповина гласова“ бити сведена на минимум. Што се пак тиче електронског гласања, и овде постоји проблем. Недавно је Уставни суд изразио неке замерке у вези са овим новим начином гласања, или боље речено страховања да ће изборно право грађана на тајно гласање бити угрожено. Али то је већ техничко питање. Овде ће већ експерти за ту материју имати реч. На крају крајева, морамо се навикавати на све те нове трендове и процесе, јер живимо у савременом информационом друштву. Тако да ће електронско гласање пре или касније бити уведено и код нас у Бугарској.“

Неки коментатори тврде да ће и поред увођења обавезног и електронског гласања, „куповина гласова“ и даље постојати…

„Ако се иде у правцу активнијег учешћа на изборима, ствари ће полако доћи на своја места. Успоставиће се баланс између утицаја одређених политичких снага у друштву и њиховог реалног присуства у парламенту. Сада је слика снажно деформисана: партије са традиционалним бирачким телом, које често пута заузимају ретроградне позиције, спроводе политику која се коси са дугорочним интересима нације и државе. Тако да се нешто ипак мора учинити да би се данашњи статус кво превазишао. Тешко да би сте нашли грађанина Бугарске који је задовољан стањем политичког система у земљи. А као што је већ свима постало јасно, основни проблем су саме политичке партије.“

Превела: Катарина Манолова