Први фебруар један је од најважнијих локалних празника Асеновграда илити Станимаке како се овај јужни бугарски град звао до 1934. г. Будући да су наследници дуговечне виноградарске и винарске традиције, овдашњи људи поштују свог покровитеља Светог Труфуна Орезача и одвајкада обележавају његов празник на пригодан начин.

Ове године прослава је потрајала три дана – од 30. јануара до 1. фебруара. Обогаћивању програма је на свој начин допринео скоро сваки житељ Асеновграда, а стигли су и многи гости – углавном љубитељи квалитетног станимашког вина. У оквиру прославе Трифундана уприличена је церемонија откривања споменика Аристију Чорбаџаку (1886-1958.), уваженом произвођачу и трговцу вином. На постољу споменика пише: "винар од угледа који је за живота постао јунак песама и надалеко пронео славу Асеновграда и овдашњег мавруда и станимашке малаге." Према легенди мајсторица вина била је у ствари Аристијева сестра која је држала у тајности рецепт о справљању тог легендарног напитка који је њен брат извозио у цео свет. Споменик је подигнут неколико метара од места где је некада био чувени подрум Чорбаџака, део којег је уграђен у темеље стамбене зграде, подигнуте касније за време социјализма.

Друго обележје града је Етнографска кућа у којој је одржано редовно издање такмичења у справљању станимашких сармица, кулинарског специјалитета по коме је Асеновград такође познат. Док је стручни жири оцењивао квалитет минијатурних сармица, глумице из позоришне трупе која је у саставу дома културе "Родољубље 1873" приказале су сцене из живота некадашњих станимашких кочоперки. Награде су додељене у две категорије: за сарме од киселог купуса и за сарме у листу винове лозе. Публика је имала прилику да се лично убеди у одлични укус филованих специјалитета, уз  добро црно вино које су, неким чудом успевали да наточе с чесме у дворишту Етнографске куће.

Нешто касније ово "чудо" се поновило и испред цркве Благовести Пресвете Богородице познатије у граду као "Рибља". После свечане црквене службе и водоосвећења пред иконом Светог Трифуна, вода из чесме је опет "претворена" у вино. Уз музику и са чашом вина у руци људи су кренули у поворци према градском тргу, а на челу колоне је ишла икона свеца. Акценат празничне вечери било је такмичење винара уз дегустацију домаћег вина. Ове године највише награда је покупио Никола Жилов – стари мајстор вина из оближњег села Брестник.

Празник је настављен уз песме и игре, а познати водитељ кулинарске емисије и глумац Ути Бачваров припремио је џиновску кавурму са маврудом коју су пробали сви присутни. Причало се да је огромни тигањ у коме је Бачваров скувао јело, направљен од предњег дела неке старе локомотиве. Уз кавурму је такође ишло вино – неколико бачви које су даровали локални произвођачи вина, једном речју све је протекло у духу доброг расположења како и приличи на Трифундан.

Током прославе последњег дана винског празника житељи и гости града су се испели на брдо Свети Трифун изнад четврти Амбелино. Они су присуствовали свечаној литургији и запалили свеће у параклису свеца, а затим су посматрали такмичења у пеливанском рвању која се по традицији овде одржавају 1. фебруара. Ове године "баш пеливан" је постао Божидар Бојаџијев из града Казанлака коме је припала велика награда – ован тежине 100 кила. Дим са роштиља дизао се у небо, точило се вино из великих бачви, причало се о разним догодовштинама без каквих не прође ниједно такво весеље. И како се бајке обично завршавају, тако ћемо завршити и ми:" Јела угодна једох, вино пих и ми низ браду тече, а у уста ми не уђе".

Превела: Ана Андрејева

Фотографије: доц. др Вихра Бајева