Највеће трачко благо, најстарији људски скелет пронађен у Бугарској, глинена плочица, делови посуда са пиктограмима за које се сматра да су најстарије писмо на свету – ови и још многи други занимљиви артефакти могу се видети у Регионалном историјском музеју у Враци, највећем граду у северозападној Бугарској. Ако кренемо траговима прошлости и древних цивилизација на које су наишли археолози, путовање ће нас вратити миленијумима уназад. Није случајно што је мото Враце „Град као Стара планина – древан и млад“. Колевком града сматра се локалитет Градиште у близини превоја Вратцата, у западном делу Старе планине.

-  Са овог места је настао град – прича Александра Петрова, кустос музеја. – Првобитно је био трачко насеље везано за обезбеђење пута и руднике бакра у Старој планини који су радили још у камено-бакарно доба. Каније је насеље прерасло у римско утврђено средиште и рановизантијско утврђење. Тренутно истражујемо цркву из рановизантијског периода. Испоставило се да се испод ње налазила хришћанска некропола која није везана за овај храм. Занимљиво је да су сви откривени гробови дечји. У средњем веку на овом месту се развио класичан град назван Вратица. Његово име се спомиње на каменом натпису који је пронађен у локалитету Градиште 1941. године. Натпис је из 13. века. Град се проширио дуж клисуре реке Лева и досегао границе данашњег града Враца.“

Приликом ископавања на локалитету Градиште археолози су открили кованице из античког доба и средњег века и керамичке предмете. Један од најзанимљивијих налаза је новац цара Источног римског царства Зенона (425.-491.). „То је изванредан фалсификат позлаћене кованице чије је језгро од бронзе. Позлаћена је у циљу смањења њене вредности“, појашњава гђа Петрова. Кованица је приказана у Регионалном историјском музеју у Враци који је проглашен за један од 100 националних туристичких објеката Бугарске. Музеј је смештен у посебној згради у којој се кроз експонате у неколико сала прати живот на овом поднебљу од праисторијског времена до данас. Једна од најинтересантнијих поставки је излобжа Рогозенског блага која је обишла скоро цео свет. То је највеће икада откривено трачко благо и проглашено је археолошким открићем 20. века. Чини га 165 посуда: фијале, бокалчићи и чаше који су коришћени у верским обредима у част грчког бога плодности, вегетације, живота, вина и уживања Диониса.

-  Предмети су сребрни, а њихова укупна тежина је око 20 кг – наставља Александра Петрова. – Већина њих су израђени од сребра високе чистоће, а други су временом оксидирали због примеса бакра у сребру. 131 од судова је на појединим местима украшен позлатом. Рогозенско благо се везује за древно трачко племе Трибали које је насељавало простор данашње северозападне Бугарске и познато је као најратоборније племе међу Трачанима. Благо представља царску ризницу Трибала чије је богатство прикупљано више од века. Стога је оно датирано на 5.-4. век пре нове ере. Посуде се разликују по технологији и стилу израде. Део њих потиче са подручја северно од планине Хемус (античко име Старе планине), друге су израђене на територијама јужно од ове планине на којима су живели Одриси. Трећи део блага чини тзв. плен из Абдере. Сматра се да су ове посуде опљачкане из тог античког грчког града и пристаништа на Егејском мору у Тракији. Историјски извори садрже податке о заједничким походима Трибала и македонских трупа који су опљачкали Абдеру.“

За Трибале се везују и гробнице откривене у Могиланској хумци (Могиланска могила) која се налази у старом делу града Враца. У једној од гробница пронађен је део парадног оклопа трачког ратника - сребрни штитник за колена са позлатом и гвоздени шлем. Међу налазима је и женски скелет за који се претпоставља да припада супруги локалног владара. Антички грчки писац и отац историје Херодот нам је оставио сведочанство о трачком обичају ритуалног убијања и сахрањивања жене владара са мужем. До данас је сачуван и златни венац у облику ловоровог лишћа којим је била украшена глава младе жене. Он је направљен од чистог злата и тежак је 205 грама. Међу пронађеним предметима су и њене масивне златне минђуше префињене лепоте које су украшене фигурицама сфинги и биљним орнаментима. У гробници су такође пронађене кочије и скелетни остаци два коња.

При Историјском музеју у Враци створен је Етнографски комплекс чија је богата поставка посвећена празничним ритуалима мештана током године. Сачуване су стара црква из 1848. године и три аутентичне куће из доба националног препорода.

- У једној од ових кућа смештена је најновија поставка Етнографског комплекса „Свет детета“ – каже Александра Петрова. - У приземљу зграде је приказан свет сеоског детета кроз његове играчке од природних материјала – кукурузних клипова, житног класја и сл. Експонати на горњем спрату куће везани су за начин живота градског детета. Већина предмета међу којима су креветац, одећа и играчке, припадала је детету једног лекара из Враце које је преминуло. Рестаурирана су и дечја колица. У Етнографском комплексу се налази и кућа Димитракија Хаџитошева, једног од активних учесника борбе за црквену и националну независност кога су убили Турци. Породица Хаџитошеви је била једна од најугледнијих у Враци. Стална поставка у трећој кући прати историју свиларства које је једно од традиционалних занимања становника града, а представљена је и реконструкција златарскe радионице из доба препорода. Такође је постављена изложба посвећена винарству. Ништа мање занимљива је изложба старих традиционалних возила - фијакера, кабриолета, санки и сл., која су израђена у радионици самоуког мајстора и правог иноватора Мита Орозова.“

У граду Враца се налазе и две од укупно три очуване у Бугарској куле из 16. и 17. века. Једна од њих, Куртпашова кула налази се тик уз Историјски музеј и претворена је у продавницу сувенира. Кула Мешчија је симбол града и уздиже се уз зграду општине. Она је некад имала стамбене и одбрамбене функције, а крајем 19. века је преуређена у сахат-кулу. Град Враца је исто тако идеална полазна тачка за излете до бројних пећина, водопада и прелепих чаробних стеновитих формација у овом делу Старе планине.

Превела: Марина Бекријева

Фотографије: Румјана Цветкова

Овај прилог припремљен је уз подршку Бугарске асоцијације за алтернативни  туризам /БААТ/ у оквиру пројекта „Заједничка стратегија одрживог територијалног развоја прекограничног региона „Румунија-Бугарска“.