Бугарски национални радио © 2021 Сва права задржана

115 година од рођења пијанисткиње Величке Савове

Величка Савова је рођена 1899. године у Софији у угледној породици која потиче из града Враца. Прве часове клавира Вела, како је зову пријатељи и породица, почела је похађати већ са шест година. Часове јој држи њена мајка. Обузета музиком Величка јој се у потпуности посвећује и савладава вештину свирања разних инструмената. Током година ентузијазам јој није спласнуо и са 16 година је отишла из Софије у Берлин где је наставила своје усавршавање под руководством Леополда Годовског. У интервјуу из архиве Бугарског националног радија Величка Савова прича:

„Отац ме је одвео у Минхен како бих наставила школовање на конзерваторијуму. Знала сам да на конзерваторијум конкуришу изузетно талентована деца. Не знам зашто, али као дете се у мени понекад појављивала нека чудна недоследност, противречност – била сам потпуно свесна свог талента, али ме је каткад спопадао и онај осећај да, у ствари, ништа не знам и не умем. Дошао је и дугоочекивани дан испита, ушла сам у учионицу у којој је била испитна комисија на челу са Бертолдом Келерманом, последњим учеником Ференца Листа. Познато је да када славни композитор није био у прилици да нешто заврши, он је своје радове поверавао Келерману. Након што сам одсвирала комад који сам припремила, Келерман ми је пришао и упитао ме одакле долазим и како се зовем. Затим је рекао: „Волиш да свираш уз помоћ педала, зар не? Ја од узбуђења нисам ништа изустила, лице ми се заруменило, помислила сам да нисам положила испит. Тада је он на немачком рекао: „Она је друга Клара Вик.“ Нисам знала како да тумачим његове речи. И док сам напољу чекала резултате испита појавио се директор конзерваторијума у чијим је рукама био списак примљених кандидата, а прво име које је прочитао, било је моје.“

Током своје каријере Величка Савова се веома успешно опробала у различитим областима музичке уметности да би се коначно определила за клавир и педагошки рад. После Првог светског рата Величка се враћа у Берлин где се усавршава у класи Феруча Бузонија и његовог асистента Готфрида Галстона. 1932. је година коначног повратка у домовину. Величка Савова нас је напустила 1991. године.

Величка Савова има неоспорив допринос развоју бугарске музичке културе. Као професор клавира Савова је своје знање пренела на ученике који су пронели славу Бугарске по свету. Истакнута пијанисткиња остаје ватрени следбеник једног од својих учитеља, Леополда Годовског.

„Тешко је објаснити шта у ствари представља метода Годовског. Захваљјујући њој се из клавира може извући максимално квалитетан звук. Дакле, звук, односно тон који добијамо када прстом ударимо дирку разликује се од онога који извлачимо из саме клавијатуре. Реч је о једној посебној методи и техници свирања клавира која је у непосредној повезаности са психо-физичким стањем извођача.“

Један од најславнијих ученика Величке Савове је проф. Цветан Константинов који је наставио дело своје професорке и 2011. године је у САД основао Међународни институт за музику „Леополд Годовски“.

Део снимака извођења и наступа Величке Савове чувају се у фонду Бугарског националног радија.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Више из ове категориjе

Виртуелним концертом Бугарска својим грађанима у свету честитала празник

Државни културни институт при Министарству спољних послова Бугарске је мини виртуелним концертом хора Мистерија бугарских гласова честитао бугарским грађанима у свету национални празник 3. март. Наши сународници имају прилику да уживају у..

објављено 3.3.21. 12.20

Васко Василев свира Вивалдија под врховима Пирин планине

Упркос пандемији, познати наш виолиниста светског гласа Васко Василев је из Валенсије стигао у Бугарску да би под врховима Пирин планине одсвирао „Зиму“ из „Четири годишња доба“ Вивалдија, преноси БТА. Извођење је поводом Светског купа у..

објављено 26.2.21. 18.30

Диригент Саша Гетцел и Софијска филхармонија изводе бечку музику

На концерту који ће Софијска филхармонија одржати у четвртак, 25. фебруара, љубитељи класичне музике ће имати прилику да уживају у извођењима дела аустријских композитора, представника различитих епоха – Концерта за клавир и оркестар бр. 17 у Г дуру..

објављено 23.2.21. 14.52