Слободно кретање основно је право грађана ЕУ. Међутим, са приближавањем избора за Европски парламент, дебата о сиромашним мигрантима из источне Европе поново се распламсала на Западу. Ова тема је размотрена на бугарско-немачкој дискусији у Софији под насловом „Модели миграције у ЕУ: „одлив мозгова“ или „миграција сиромаштва“ – изазови пред Бугарском и Немачком“.

Према најновијим подацима, 90 одсто Бугара који одлазе у Немачку су млади људи који се тамо школују, налазе посао и временом се интегришу. Компактне групе Рома који не знају језик и немају посла, али траже социјалне повластице, чине тек 5 одсто њих. Према експертима, уопште се не може говорити о одливу мозгова из Бугарске.

„Тај проблем је био карактеристичан за прве године демократских промена код нас после 1989., када је земљу напустило 11,5 одсто образованих Бугара. Данас су то већином студенти који су итекако потребни Немачкој - изјавила је за време дискусије вицепремијер Данијела Бобева. - Емиграција из Бугарске није на штету нити Енглеској, нити осталим земљама ЕУ, а тај проблем се непотребно политизује. Најављивани велики талас бугарских имиграната у Великој Британији тако се и није догодио. Ми смо то понављали више пута, али нико нас није слушао. Лоше је што се на тај начин у друштву усађује негативан однос према Бугарима. А ми нисмо лоши људи – интелигентни смо и весели, лако се интегришемо тамо где смо отишли. Надам се да ћемо са више комуникације и конкретних података смањити тензије на ту тему. Чињеница је да је земља прималац увек заинтересована за слободно кретање најстручнијих, најквалитетнијих грађана, а најмање – за кретање слабо образованих. Међутим, сваки грађанин ЕУ ужива исти обим права. Не можеш неком одобрити миграцију зато што ти се допада, а другом – ускратити зато што је сиромашан и необразован. Потребна је балансирана државна политика, максимални напори на интеграцији сиромашних. Јако ми се допало оно што су рекли колеге из Немачке: ромски проблем није проблем једног региона или једне државе. Ради се о заједничком европском проблему који треба да буде решен. Већ има доста програма и невладиних организација које на томе раде и мислим да се већ могу уочити неки позитивни трендови.“

За Радио Бугарска тему је прокоментарисао оснивач Института за тржишна истраживања доц. др Красен Станчев који такође дели мишљење да емиграција неће нанети проблеме ЕУ, већ напротив – она ће подстаћи развој земље примаоца. А тзв. модели миграције нису коректни, јер она није „миграција сиромаштва“, нити доводи до „одлива мозгова“:

„По мени, емиграција није проблем. Мислим да нам је вештачки створен притисак и самим тим покренута непотребна расправа о томе. Емиграција има позитиван утицај како на земље порекла, тако и на земље примаоца. Дакле, не постоје никакви економски подаци који би ишли у прилог тврдњи да је емиграција на штету земаља прималаца. Када је ниво сиромаштва висок, људи се тешко одлучују за одлазак из земље порекла. Као што је, на пример, било у периоду од 1995. до 1997. године. Емиграција Бугара у земље ЕУ подудара се са наглим смањењем сиромаштва, реч је о периоду након 2001. године. А што се тиче тзв. модела „одлива мозгова“, пре би се рекло да је у питању слободан избор грађана који сматрају да себи и својој породици могу да обезбеде бољи живот ван земље. Али то свакако није одлив мозгова. Уколико желимо да у Бугарској имамо више паметних и способних људи, потребно је да им буде омогућено да сами бирају чиме би волели да се професионално баве. Другим речима, миграциони потенцијал Бугарске је давно исцрпљен, још у периоду од 2007. до 2009. године. Данас пуно људи одлази у западне земље, али то није емиграција, већ кретање радне снаге, размена знања и вештина. Реч је о људима који ће се кат-тад вратити у домовину. Осим тога, они зарађују у иностранству, а новац троше у Бугарској, што је свакако добро за све, тј. за њихову породицу и родбину.“

Али проблем интеграције Рома у земљама ЕУ и даље постоји. Како се он може решити?

„Боље би било да се решење тог проблема не тражи на нивоу влада Бугарске или Немачке - сматра доц. др Станчев. – Сама чињеница да су усвојени програми за интеграцију потврђује да је одређена група грађана изложена дискриминационом третману, што се никако не сме допустити. Из тог разлога досадашње политике интеграције Рома замењују политике решавања проблема тзв. „миграције сиромаштва“ која најчешће подразумева миграцију Рома. Ово није проблем Бугарске, нити Немачке. Потребно је да се у самом граду Диселдорф, односно на локалном нивоу власти, изнађе решење тог проблема.“

Превод: Катарина Манолова, Ајтјан Делихјусеинова