Кристијане Карам изводи џез, поп и рок музику, свира на клавиру и удараљкама. Предаје на Музичком колеџу Беркли у САД и интензивно учествује у организацији културних догађаја на тој престижној високој школи. Кристијане је основала хор чији су чланови из САД, Европе, из земаља Блиског истока и Балкана, као и из других делова света. Занима се за индијску, африканску и друге старе културе. На почетку је свирала на клавиру, а касније је почела да учи и певање. Кристијане је аутор многих вокалних композиција, класичне и филмске музике. Током година је имала шансу да ради са многим познатим музичарима, а посебно јој је драго што је била у прилици да сарађује са Бобијем Макферином од кога је научила пуно тога о правилном коришћењу гласа, музици, ритму и слободи духа.
Интересовање за различите народне традиције појавило се нешто касније.О томе Кристијане каже да је то својеврсни повратак коренима раштрканим широм света. Она је рођена у Бејруту, Либан, одакле јој је отац, а мајка јој је јерменског порекла. Место које су некада њени преци морали напустити налази се на територији данашње Турске.
„Одрасла сам у рату због тога ми је од посебне важности да уједињујем, да стварам услове у којима ће се људи дружити и склапати пријатељства. Уметност нам пуно помаже у том погледу и пружа драгоцене могућности да се првобитне разлике успешно премосте. Срећна сам, а и захвална што сам музичар, јер верујем да се људи посвећени музици рађају са посебном животном мисијом, а наиме – да здружују, да стварају лепоту засновану на поштовању различитости“, каже Кристијане.
Кристијанина љубав према бугарској традиционалној музици букнула је још у детињству. Последњих пар година Кристијане учи народно певање под руководством народне певачице Бинке Добреве, чланице познатог женског хора „Мистерија бугарских гласова“. Истакнута народна извођачица је и крсна кума „Плетенице“, хора којим руководи Кристијане:
„Народне песме сам почела изводити пре 15 година. На почетку сам била члан друге формације, а радила сам и на различитим пројектима. Временом сам осетила потребу да створим посебан простор за ту врсту музике. Тако се родила идеја о хору „Плетеница“ који смо основали 2011. године. Добар део репертоара чине бугарске народне песме. Поред њих смо укључили и руске, јерменске, српске, циганске, турске и западне песме. Реч је о лепој и богатој музици која нам омогућава да схватимо да има много тога заједничког између иначе сасвим различитих култура. Знатан део састава хора сачињавају студенти Музичког колеџа Беркли. За време студија активно сам проучавала западну културу, а схватила сам да источне традиције у музици нису довољно заступљене и истражене. Тако сам почела организовати разне активности и догађаје на које сам звала уметнике са Истока. Касније, већ у својству професора, сваке године сам организовала фестивал источне културе и музике на коме су наступали углавном музичари са Блиског истока. Идеја нам је била да студенти и већ афирмисани музичари изблиза упознају музику Истока. Сваке године долазе учесници из земаља чију културу представљамо. 2013. године фестивал је био посвећен балканској музици. Међу учесницима су били студенти и уметници из Њујорка, а из Бугарске су нас својим присуством почаствовали Бинка Добрева и Александар Рајчев. Они су радили са хором, а одржане су и радионице за студенте. На завршници фестивала смо приредили концерт за памћење. Овогодишње издање фестивала проћи ће у знаку јерменске традиционалне културе.“
Активни рад Кристијане ствара услове за покретање платформе за промовисање источне музике. Тренутно у свом саставу хор има 20 чланова који учествују на разним културним догађајима у Берклију и другим америчким градовима. Наступају у пуном и концертном саставу који укључује само професионалне извођаче.
„Кроз промовисање музике појединих земаља и региона ми генеришемо добру и позитивну енергију“, каже Кристијане.
У саставу „Плетенице“ су до сада били само два студента из Бугарске, јер Бугара има релативно мало у Берклију. Кристијане покушава да обезбеди стипендије кроз разне програме за стипендирање и да тиме отвори врата одабраним талентованим Бугарима. Наравно, она жели да и студенти са Бркли колеџа такође имају прилике да дођу у Бугарску. Током месец дана, колико је провела у Бугарској, Кристијане је стигла да обиђе своја омиљена места.
Шта је за њу бугарска народна песма?
„Видим планине, видим лице неке старице, можда из родопског краја, а можда из неког другог дела Бугарске, лице које је изгорело од сунца. Видим њене очи, које као да причају тешку животну причу. Али она упркос свему пева, а песма јој помаже да настави даље. Ето, то је за мене бугарска народна песма. Бугарска је за мене место где се осећам као код куће. Традиционална музика и планине ми стално причају нешто. Поготово када је реч о планини Родопи. Обишла сам планине Рила и Пирин, извесно време сам провела и на југу земље, али Родопи заузимају посебно место у мом срцу. Овде се осећам срећном и вољеном“, рекла Кристијане Карам
Превод: Ајтјан ДелихјусеиноваФотографије: лична архива
Италијанско-француско-шпанска биографска драма „Лимонов“, у трајању од 138 минута, освојила је главну награду за најбољу литературну адаптацију на међународном фестивалу дугометражног играног филма „Синелибри“ у Софији. Добитника овог престижног..
Документарни филм „Духовно огледало хришћанског Несебра“ који је снимила Бугарска национална телевизија (БНТ) освојио је четири награде на три престижна међународна филмска фестивала у Бразилу, Грузији и Португалу. Сценариста документарца је новинар..
Он је сликар, али и филозоф. Воли да прича приче у бојама, али и да их слуша у мелодијама. Он је Румен Статков и само пре неколико дана, 17. октобра, у галерији "Нирвана" у Софији представио је своју најновију изложбу под називом "Плес". "Ове..
Нови документарни филм новинара Бугарске националне телевизије (БНТ) Бојка Василева под називом „Мајке“, посвећен геноциду у Сребреници из 1995. године,..