Највећа бугарска компанија за развој онлајн игара, преко 35 милиона регистрованих корисника из целог света, 8 милиона долара очекиваних прихода за 2013. годину и бројне награде. То је само део успеха Христа Тенчева. Ове чињенице још више импресионирају, јер је реч о младом човеку са 26 година. Иако Христо тренутно признаје да се његови успеси тешко могу мерити са онима оснивача Фејсбука Марка Закерберга, са којим су готово вршњаци, они су свакако озбиљни за Бугарску.

Христо Тенчев је један од срећника који су свој хоби претворили у посао. „Ја то зовем изазваном срећом, јер није могуће седети код куће и надати се да ће ти она доћи тек тако. Изазвати срећу значи деловати и надати се да ће се у тренутку када ти буде била потребна, појавити“, таква је његова животна филозофија. Христо је основао своју фирму још као ученик - једноставно, указала му се прилика и он ју је искористио. Данас млади мушкарац руководи тимом од преко 100 људи, а његова компанија је успела да се афирмише на тржиштима у више од 80 земаља света. Ево шта је он испричао о почетку свог бизниса са онлајн играма:

„Од малих ногу играм разне компјутерске игре. То је и данас један од мојих основних хобија, али више немам много времена за њега. Још пре 12. разреда, када су ствари попримиле облик организовања бизниса, са школским друговима смо редовно играли, па смо се чак такмичили са гејмерима широм света и ја сам на тај начин зарађивао новац. Када се озбиљно препустиш нечему, увек видиш нешто што можеш да урадиш боље. И пошто сам се већ бавио и програмирањем, латио сам се посла и као од шале развио бољу верзију једне познате немачке игре на бугарском језику. На почетку смо је играли само у нашем одељењу. Испоставило се да је она била прва браузер игра у Бугарској и број гејмера је убрзо достигао 10.000. Она се свиђала људима, а поред тога је била потпуно бесплатна. Међутим, са повећањем броја играча, појавила се потреба за добрим серверима за одржавање игре, али су они били скупи. Тада сам одлучио да ће игра и даље бити бесплатна, али ће пасионирани гејмери куповати додатну опрему за њу. Тако је почео да се ствара бизнис. После тога сам већ могао себи приуштити да плаћам другим људима, много вештијим од мене у програмирању, а да се ја посветим свом омиљеном занимању – креирању онлајн игара.“

До сада су Христо Тенчев и његове колеге развили преко десет игара које су преведене на више од тридесет језика. Највећа од њих је „Hanovete“ /„Канови“/ која приказује средњовековну историју Европе кроз историју девет земаља. Показало се, међутим, да игра наилази на велико интересовање не само на Старом континенту, већ и у далеком Јапану. Приступ играма на интернету је бесплатан. Приходи компаније Христа Тенчева долазе од додатне опреме за њих, какву купује 3-4 одсто најпасиониранијих гејмера. Христо је убеђен да поред забавне, компјутерске игре такође имају едукативну и васпитну улогу:

„Пошто их играм одмалена, сматрам да оне уче најмање одлучности. Игре могу бити стратешке, логичке, али у њима увек треба решити неки проблем, баш као што је у бизнису. Ја и на свој живот гледам као на игру. Мораш да испуниш неки задатак и за то добијаш награду. Ако се снађеш, прелазиш на нови ниво и уједно стичеш искуство. Као недостатак онлајн игара се често наводи да када човек претерује са њима, оне могу да га одвоје од пријатеља. Ја се не слажем потпуно с тим, јер се ове игре играју са више људи и то што их не видиш, не значи да немаш социјалне контакте. Ипак, све што је претерано, није добро.“

Западна Европа, Уједињени арапски емирати, Иран и Бразил су главна тржишта на којима су се бугарске онлајн игре наметнуле. Али Христо Тенчев не крије своју амбицију да освоји и тржишта у САД и Азији.

„Одлука о пробоју у иностранству била је ризична – каже он. – Остварио сам га у тренутку када сам проширио свој тим, а бугарско тржиште више није било довољно за наше планове. Хтео сам да покушам да ли игру „Hanovete“ можемо да преведемо и нађемо неког сарадника у другој земљи, којој бисмо је понудили. Из првог покушаја у Румунији није нам успело. Не знам из каквих разлога, али се данас наше игре и тамо играју. Приликом другог покушаја проценио сам да је боље да се директно оријентишемо на већа тржишта каква су, рецимо, Пољска и Немачка. Већ трећег месеца имали смо много веће приходе тамо него у Бугарској, што нам је омогућило да повећамо особље и усмеримо поглед ка другим земљама.“

Шта је потребно за успех?

„Свакако је потребна самодисциплина. Ако очекујеш да неко други уради посао уместо тебе, вероватно се неће догодити. Такође, не морамо се плашити грешака. Лично ја сам направио многе грешке. Није могуће без њих, али је проблем ако се понављају. Осим тога, потребни су поуздани, паметни и способни људи, јер је тешко да се сам носиш са свим проблемима. Има људи који су изузетак и сами чине чуда. Али предност тимског рада је што човек може да уради нешто значајније које би премашило границе Бугарске.“

Христо Тенчев се недавно упустио у нову авантуру, постајући део екипе новоотвореног Софтвер универзитета. Инспиратор овог подухвата је Светлин Наков, познат као један од најбољих софтверских инжењера у земљи, који је главна покретачка снага у изградњи и развоју највећег едукативног центра за софтверске инжењере у Бугарској – Софтвер академије Телерик. Амбиција двојице стручњака је да пружају шансу што више младих људи да се развијају у области IT технологија. Потреба за овим стручњацима не само на домаћем, већ и на међународном тржишту рада заиста је велика. Христо Тенчев и Светлин Наков имају још веће снове – да се једног дана Бугарска претвори у Силиконску долину Европе, а да Софтвер универзитет припрема кадрове и у другим земљама.

„Такву идеју имам бар отпре четири-пет година – наводи Христо своје аргументе за укључивање у пројекат. – Велика ми је жеља да радим у тој области. Мотивисало ме то што сам као студент Техничког универзитета добро знао каква знања желим да стекнем, али се то није догодило. Данас када већ радим у фирми са преко 100 запослених и нама треба више стручњака, поново их не могу наћи. Дакле, то је било природан потез. Нашао сам човека као што је Светлин Наков који је доказао да може стварати праве професионалце у IT индустрији. Искрено верујем у њега и сматрам да уколико држава није у стању да то учини, ми можемо да остваримо наше циљеве.“

Превела: Марина Бекријева