Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Предмети велике културне вредности враћени у Бугарску

БНР Новини
Фотографија: БТА

Бугарска је једна од земаља са најбогатијим културно-историјским наслеђем у свету. Нажалост, то је чини привлачном не само за познаваоце и поштоваоце културе, већ и за дивље археологе и кријумчаре културног блага. Заједничким напорима Министарства унутрашњих послова, Државне агенције за националну безбедност и Тужилаштва спречен је покушај незаконите продаје две јединствене бугарске реликвије у иностранству. Реч је о златној римској огрлици из 3. века и рукописном зборнику црквених текстова у препису бугарског књижевника из доба Препорода Тодора Пирдопског. Драгоцене реликвије су први пут биле изложене у згради Министарства културе.

„Практично, ти артефакти представљају један мали делић велике слагалице и тиме попуњавамо беле рупе у бугарској културној баштини“, рекао је приликом представљања артефаката министар културе Петар Стојанович.

Две уникатне реликвије су велике културно-историјске, научне и новчане вредности. Античка огрлица је изузетно редак примерак, један од најбољих узора златарске уметности у источним провинцијама Римског царства. Огрлица је израђена од злата високе финоће, а тежина јој је 38,55 грама. Огрлица представља међусобно испреплетене сегменте који се закопчавају кукицом у облику слова S. У средишњем делу огрлице коришћене су две врсте декоративних каменчића, односно камење чија је унутрашњост шупљаста, полуцилиндричног је облика са хоризонталним рељефним украсом. Друга врста камења је четвртастог облика, а резано је и обрађено тако што прелама светлосне зраке и чини тако да огрлица буквално заблиста. Што се рукописног зборника црквених текстова тиче он је у препису једног од последњих бугарских књижевника који су преписивали књиге. Реч је о Тодору Учи, који је радио и стварао углавном у граду Пирдоп у првој половини 19. века. Зборник укључује 29 похвалних слова о свецима и великим хришћанским празницима, а украшен је 26 минијатурама у боји.

О непроцењивој вредности тих предмета прича у интервјуу за Радио Бугарска директор Националног историјског музеја проф. Божидар Димитров:

„Лепо је што су добро очувани, поготово када се узме у обзир да су понекад у веома лошем стању. Овај зборник је добро очуван, а разликује се и по томе што је украшен минијатурама. Што се златне огрлице тиче, она је право ремек-дело. Откривене су сличне, али ова је уникатна.“

По речима проф. Димитрова, огрлица је вероватно припадала богатој племкињи, јер је у 3. веку у региону било неколико великих римских градова какви су Никополис ад Нестум, надомак данашњег града Гоце Делчев, или Скаптопара – древно име савременог Благојевграда. Проф. Димитров каже:

„Направили смо преглед светских украсних предмета и нисмо пронашли лепшу огрлицу од ове. Управо због тога смо одлучили да је покажемо. Иначе имамо преко 60 хиљада заплењених сличних споменика. Највероватније се ради о локалној производњи, јер су Тракија и Македонија биле две од најпросперитетнијих покрајина Римског царства. Овде је живело много богаташа, махом бивши трачки племићи, који су могли да наруче накит, а очигледно је радило и тржиште украсних предмета, што условљава и организацију њихове производње.“

Снимка

Украдени бугарски рукопис чија је продаја осујећена у светски познатој аукцијској кући „Сотби“ у Лондону представља књигу са 128 страна, али прве 24 недостају. Вероватно су намерно откинуте што отежава одређивање тачног времена и места њеног стварања, али је без било какве сумње прецизирано да су је 1870. г. читали житељи села Макоцево, у околини Софије, објашњава директор Народне библиотеке „Свети Ћирило и Методије” проф. Борјана Христова:

„У Народној библиотеци се чува седам рукописа Тодора Пирдопског. Сви су они пуни пророчанстава и астролошких прогноза све до 2000. године. Тј. то је његов рани рукопис, на коме је он радио док је поштовао канон, јер је познато да је нешто касније књижевник одустао од канонских традиција. Стога сматрам да је он створен између 1825. и 1828. г. Али је уча Тодор био и вешт сликар. Он је аутор једне од најлепших књига-гаталица у бугарској књижевној традицији и његови су рукописи били веома популарни. Налазимо их широм земље. А проналазак и повратак тог рукописа у Бугарској важан је елемент наше писмене културе из 19. века.“

Превеле: Ајтјан Делихјусеинова, Александра Ливен

Фотографија: БТА




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Споменик Уједињења у Пловдиву

Уједињење је у бризи о ближњима и заједничким стварима

У свести Бугара који чувају и поштују успомену на своје претке, 6. септембар је симбол уједињења намученог бугарског народа који је сачувао своју веру и идентитет током петовековног робовања под турском влашћу. Руско-турски рат из 1877-1878. године донео..

објављено 6.9.24. 10.35

Дводневни еко-празник промовише здраве производе микро фарми у региону Елхова

Град Елхово налази се у југоисточном делу Тракијске низије, усред плодног поља између планина Странџа и Сакар. Крај њега протиче Тунџа - једна од најпуноводнијих река у Бугарској, а у непосредној близини је 21 село са пољопривредним земљиштем, која..

објављено 6.9.24. 09.45
Екатерина Захаријева и Јулијан Попов

Бугарске номинације за место европског комесара: битка за ресоре у јеку формирања нове Европске комисије

Бугарска је по питању номинација била у стисци с временом, под притиском смене прве прелазне владе премијера Димитра Главчева другом, а све то у контексту дубоке партијске кризе која се одвија у две традиционалне бугарске политичке снаге – Бугарској..

објављено 4.9.24. 12.30