Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Панчо Владигеров - једна од најутицајнијих личности у бугарској музичкој култури у 20. веку

БНР Новини
Фотографија: www.lostbulgaria.com

115 година од рођења композитора Панча Владигерова

Велики бугарски композитор, пијаниста и педагог Панчо Владигеров једна је од најутицајнијих личности у бугарској музичкој култури у 20. веку. Његово изузетно стваралаштво обухвата 70 опуса. Међу њима су дела која су поставила темеље националне композиторске школе. Панчо Владигеров је рођен 13. марта 1899. године у Швајцарској, али је своје рано детињство провео у бугарском граду Шумен. Њрегов брат близанац Љубен Владигеров је познати виртуоз на виолини. Током целог живота двојица браћа су делила све - стваралачке идеје, успехе, сцену. Они су једни од првих бугарских музичара који су концертирали као дуо. Одрасли су у интелектуалној средини. Њихов отац Харалан Владигеров био је правник, а њихова мајка Елиза Пастернак, пореклом руска Јеврејка и рођака познатог руског песника Бориса Пастернака, завршила је медицину у Француској и била први учитељ музике својих талентованих синова. Са 10 година Панчо Владигеров је учио композицију и теорију музике код проф. Добрија Христова у Приватној музичкој школи у Софији. Захваљујући контактима своје мајке, Панчо и Љубен Владигерови су често приређивали концерте у дворцу цара Фердинанда. Једном од њих је присуствовао светски познати француски виолиниста Анри Марто. Очаран талентом 12-годишњих музичара, он их је послао на школовање у Немачку. На захтев цара, тадашњи министар просвете проф. Иван Шишманов је браћи Владигеровим доделио стипендије. Панчо Владигеров је још у студентским годинама постигао прве успехе као композитор. 1918. и 1920. године је победник конкурса „Менделсон“. На почетку своје каријере /од 1920. до 1932. године/ био је пијаниста и композитор у чувеном берлинском Дојчес театру /Deutsches Theater/ еминентног немачког редитеља Макса Рајнхарта. Кућа „Universal Edition“ у Бечу објавила је партитуре дела Панча Владигерова, а дискографска кућа „Дојче грамофон“ је издала плоче са извођењима бугарског музичара.

Године 1932. Панчо Владигеров се вратио у Бугарску и постао је први професор композиције на Бугарском државном конзерваторијуму /данас Национална музичка академија „Панчо Владигеров“/, где је преко 40 година предавао композицију, клавир и камерну музику. Композитор је написао оперу „Цар Калојан“ (1936.) која је прва бугарска опера постављена у иностранству. Створио је и бројна симфонијска и камерна дела, песме и сценску музику, као и значајна вокално-инструментална дела. Студенти Панча Владигерова су изврсни музичари и ствараоци као што су Васил Казанџијев, Лазар Николов, Милчо Левијев, Алексис Вајсенберг, Георги Костов, Божидар Абрашев, Стефан Драгостинов, Милко Коларов. Међу њима је и син великог композитора - Александар Владигеров, талентовани пијаниста, композитор и диригент. Он је начинио интегрални снимак дела свог оца од којих су нека снимљена са Симфонијским оркестром БНР.

Без обзира што је већи део живота провео у Бугарској, Панчо Владигеров има запажено место и у музичком животу Европе. Године 1969. додељена му је награда „Готфрид фон Хердер“ Бечког универзитета. Наступао је у многим европским земљама. Заштитни знак истакнутог ствараоца били су његов весео карактер и шале којима је увесељавао своје пријатеље, студенте и колеге. Имао је бритак смисао за хумор за који су везане бројне анегдоте. Неке се чувају у тонском архиву БНР, а део њих су сакупљене у књизи.

Годишњица рођења Панча Владигерова обележена је у Москви пригодним концертом и гостујућом изложбом под називом „О Владигерову – лично“. У спомен-кућама Панча Владигерова у Шумену и Софији приређено је неколико концерата, а професори и студенти Националне музичке академије су пригодним програмима одали дужну почаст свом патрону.


Превела: Марина Бекријева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Непролазни хит „Песмо моја, љубави моја“

Композитор Јосиф Цанков, који је стварао у периоду 1930-1971. године, није случајно назван Патријархом бугарске музике. Иза себе је оставио више од 500 дела – оперета, тангоа, шлагера, филмске музике, и деценијама је неминовно утицао на обликовање..

објављено 12.7.24. 09.50

Jazz and Art Festival у Орешаку окупља извођаче са неколико континената

Друго издање Jazz and Art фестивала у Орешаку, од 11. до 14. јула, окупља извођаче са Кубе, из Аргетнине, Кине, Бразила, Србије, Француске и Бугарске, саопштила је Иванка Џабраилова, директор Националне изложбе занатства и уметности у..

објављено 11.7.24. 07.15
Лили Иванова

"Детелине"

Лили Иванова је неприкосновена прва дама бугарске естраде. Током своје деценијама дуге каријере остала је на врху захваљујући свом таленту, дисциплини и посвећености музици и публици, али и избору музичара са којима је сарађивала. Једна од..

објављено 9.7.24. 10.40