Консултативни савет за националну безбедност при председнику Росену Плевнелијеву окупио се на ванредном заседању да би размотрио развој кризе у Украјини и везане за њу ризике по Бугарску. Након скоро петочасовне дебате Савет је постигао широки консензус о бугарској позицији, а наиме: Бугарска не признаје референдум на Криму. Потпуно очекивано партија "Атака" није подржала заједнички став. Њен лидер Волен Сидеров напустио је заседање Савета изјавивши да је то груба грешка и супротно нашим националним интересима. Став Консултативног савета за националну безбедност је по традицији огласио председник државе:

"Бугарска се понаша као чланица ЕУ и НАТО, наравно узимајући у обзир свој национални интерес, и залаже се за то да Унија постигне јединствену позицију о Украјини. Република Бугарска подржава суверенитет, јединство и територијални интегритет Украјине. Одржани 16. марта ове године референдум у Аутономној републици Крим коси се са међународним правом и Уставом Украјине, стога Бугарска не признаје резултате тог референдума."

У ставу Консултативног савета се још наводи да "Бугарска подржава потписивање политичког дела Споразума о придруживању између ЕУ и Украјине, а такође и економски део – након спровођења слободних и демократских председничких избора". Посебан акценат стављен је на заштиту бугарске националне мањине, а такође и на економску и енергетску безбедност земље:

"Консултативни савет за националну безбедност инсистира да украјинске власти поштују права и слободе свих грађана, укључујући припаднике различитих етничких и верских заједница, међу којима је и бугарска заједница која броји скоро 300.000 људи. Консултативни савет за националну безбедност сматра да диверзификација испорука гаса, убрзана изградња гасних интерконекција са суседним земљама и разрађивање налазишта гаса у Црном мору у што је могуће краћем року представљају национални приоритет који нема алтернативу."

На заседању су размотрени и евентуални економски ризици. Према премијеру Пламену Орешарском, бар на овој етапи мало је вероватно наметање неких свеобухватних санкција Русији. Што се тиче тога дали ће Бугарска подржати евентуалне санкције, његов одговор је био лаконски:

"Ми ћемо учествовати у изради европске позиције, као што смо то чинили и до сада. Желите да чујете "да" или "не", али у животу одговори често пута су између"да" и "не". Другим речима, учествоваћемо у формулисању европске позиције преко дебате у ЕУ, као земља чланица и заједно са осталим земљама чланицама које имају сличне позиције."

За Бугарску штете услед евентуалних економских санкција према Русији ће бити велике. Зато што у најбољем случају можемо говорити о интерконекцијама, о алтернативним испорукама гаса тек за 5-10 година, сматра и лидер партије ГЕРБ Бојко Борисов:

"Ми смо против политичких санкција, јер су оне науштрб Бугарској и трају дуже време. Било би најбоље да уопште не дође до санкција. Требало би да влада испоштује одлуке Европског савета, а да онда покушамо да будемо посредници у што бржем решавању те кризе. Највећи су ризици у енергетици, затим у туризму. Кад то кажем, не мислим једино на приходе од туризма. Јер када амерички, руски и не знам какви још бродови крстаре у близини морске обале, нисам баш сигуран да би то драгим туристима било мило. Тако да је читав регион у тешкој ситуацији."

Укупне штете за Бугарску услед евентуалних економских санкција према Русији износиле би између 1 и 6,5 одсто БДП-а земље, и то је ипак оптимистичка варијанта, каже посланик БСП Јанаки Стоилов:

"Најважније је да не дође до увођења таквих мера које би рефлектовале на све бугарске грађане. На трговинско-економском плану такве мере би изгледале на један начин, а уколико буду пропраћене одговарајућим санкцијама – на потпуно другачији начин. На робну размену и пре свега на енергетске испоруке отпада велики део трговинско-економских односа Бугарске и Русије."

У закључку да кажемо да су донедавно подељене у свом односу према казусу "Крим" бугарске институције, на јучерашњем Консултативном савету за националну безбедност ипак нашле заједнички језик, и да су заједно са парламентарно заступљеним политичким снагама (изузев "Атаке") успеле да постигну политички консензус.