На велики хришћански празник Благовести уметница Ралица Денчева отвара нову самосталну изложбу у фоајеу Бугарског националног радија. Изложени радови су уље на платну и акварели, посвећени лепом пролећном празнику и његовој дубокој симболици.
„Сматрам да је празник Благовести и данас посвећен жени мајци и хлебу. Жени мајци, као природи, као плодном тлу, а хлебу као симболу божанственог начела, Благе вести. Благовештење је тајанство у коме се Људско и Божанствено начело сједињују у мистичном браку, представљајући две стране наше исконске, дубоке суштине. Када човек схвати да носи у себи Божанствено и Људско, и када их споји у једно, онда постиже хармонију и баланс, пуну срећу и мир. Јер, када ствараш љубав, онда си заиста срећан…“
Тројединство лепоте, живота и љубави водеће је начело у филозофији уметнице. „За мене су све религије попут река које се уливају у један исти океан – океан љубави - каже Ралица Денчева. - Јер права вера обавезно води животу и љубави, док све што раздваја води мржњи и смрти. Зато сам за своју религију одабрала ово тројединство које је за мене свето, јер поседује невероватну моћ да мења ствари: ружно претвара у лепо, зло у добро, а људско – у Божанствено.“
Ралица Денчева рођена је 1970. године у Русеу. Дипломирала је на Факултету ликовних уметности Универзитета у Великом Трнову. Приредила је преко 30 самосталних изложби у Бугарској, Мађарској, Канади и Француској. Њена платна попунила су колекције многих љубитеља ликовне уметности у Европи, САД, Канади и Јапану. Илустровала је збирке песама великих бугарских песника као што су Пејо Јаворов, Пенчо Славејков, Димчо Дебељанов, Евтим Евтимов, а такође и свог супруга Русија Станиславова.
Нова изложба Ралице Денчеве позива нас да осетимо тајанство празника Благовести, да погледамо на свет око себе очима љубави и хармоније.
Превела: Катарина Манолова
У Бугарској се другу годину заредом одржава Фестивал афричог и карипског филма. Домаћин дводневног догађаја (31.05 – 01.06) је Софијски универзитет „Св. Климент Охридски.“ Организатори су Катедра за афричке и индопацифичке студије и Афричко-карипски..
Током научне конференције на тему „Културно наслеђе – уметност – музеји“, потпредседница Илијана Јотова је истакла да је кућа Димитра Талева у Прилепу један од примера занемаривања културно-историјског наслеђа од стране државе. Од јуна 2023. године..
Преводиоци Јан Махеј (Чешка), Елвира Борман (Немачка), Хана Сандборг (Шведска), Хана Карпинска (Пољска) и Ливија-Марија Нистор (Румунија) нови су учесници резидентског програма Куће за књижевност и превод у Софији , који ће трајати до октобра 2024. г...
Дом европске историје – Брисел гостује у Националном етнографском музеју у Софији са путујућом изложбом „Истина или лаж? Историја превара и фалсификата.“..
На свечаној церемонији уприличеној у недељу, 14. јула, у Смољану, уручене су награде Међународног документарног Родопи филм феста (RIFE) 2024. г. У..