Два младића ће обићи на бициклу шест балканских држава како би скренула пажњу јавности на SOS Дечја села где су њих двојица одрасла. Од 1. априла они треба да за око 20 дана пропутују 1.745 километара кроз Бугарску, Македонију, Косово, Србију, Босну и Херцеговину и Хрватску.

Данијел Миленов има 22 године и је из Пловдива. Смештен је у SOS Дечје село у Трјавни када је имао свега три године. Љупчо Крстев је 20-годишњак и у SOS Дечје насеље у Скопљу смештен је са 6 година старости. Иначе они су се упознали на фудбалском турниру SOS Дечјих села са Балкана одржаном 2005. и одмах су се спријатељили. Ево шта они причају о свом срећном детињству:

"SOS је за мене све - каже Данијел. - Моје детињство увек је било несташно, весело и срећно. Сваки слободан минут сам проводио у играма са мојим школским друговима и код куће. Све је било као у нормалној породици, само што је моја била велика. Док сам био у SOS селу у Трјавни имао сам 8 браће и сестара, а сада их је већ 16. То су деца моје мајке Севде. Она с разлогом носи ово име. Севда значи љубав и сматрам да је она свима нама поклонила пуно љубави. Свакако да је било и свађа и неспоразума, али је срећних тренутака било много више. И увек смо били заједно што нас је чинили много снажнијим."

До своје шесте године Љупчо је живео у Дому за децу без родитељског старања где је жестоко злостављан.

"Како не би дошло до тешких последица пребацили су ме у SOS Дечје село у Скопљу - прича он. - Тамо се одједном све променило, осетио сам праву мајчину љубав и нашао се у топлим загрљајима моје браће и сестара. Њих имам већ 10. Када сам ушао у породицу било нас је четворо деце. Тек тада сам схватио ко сам заправо ја, шта желим, шта могу и како да остварим своје снове."

Млади људи већ су кренули својим путем. Данијел је завршио средњу техничку школу и гради каријеру у сфери продаја. Љупчо пак је завршио кулинарску школу, студира на Факултету спорта и физичког васпитања Скопског универзитета, а ради и у Министарству рада и социјалне политике Македоније. Пасиониран је и за музику, пева и нада се да ће једног дана наступити на професионалној сцени. Младићи су срећни да имају коме да кажу "мама", да имају више браће и сестара. "Ја сам тај који јесам захваљујући мојој мајци Севди. Она је моја права мама. Њена љубав, бриге и стална подршка, као и вредности које ми је предала, чине ме снажним", каже Данијел.

Балкански поход двојице младића има за циљ да покаже да чак и ако си се нашао у невољи и остао сам, можеш да пронађеш место где ће ти помоћи и где ћете волети. Такво место су SOS Дечја села. За време свог обиласка они ће посетити много таквих кућа како би мотивисали малишане тамо да марљиво уче и да се активније баве спортом. Данијел је одличан бициклиста са великим искуством. Прошле године он је на бициклу прошао пут од Софије до SOS Дечјег села у Скопљу. Њему припада и идеја о Балканском походу. "Желео бих да сви знају шта дају SOS Дечја села малишанима у невољи!" Љупчо се дуго и напорно припремао за тај поход и очекује га с нестрпљењем, исто као и састанке са децом у SOS селима у свим земљама које ће њих двојица обићи: "Желим да покажем свима да су та села место где свако може да пронађе свој дом и породицу."

Љупчо и Данијел се надају да ће се сваког дана њима придруживати и други бициклисти који ће тако подржати идеју "SOS Балканског бициклистичког похода 2014." А идеја је заиста племенита!

Превод: Александра Ливен

Фотографије: лична архива