На међународном сајму „Винарија“ који се од 2. до 5. априла одржава у Пловдиву било је планирано да се први пут организује специјализовано такмичење органског вина. По свему судећи ова иницијатива ће се одложити за наредну годину. У току њене припреме произвођачи био вина су били непријатно изненађени вешћу да ће 2014. бити „нулта“ година када су у питању европске субвенције за пољопривреднике који раде по принципима органске биљне производње. Као што је познато агроекологија тражи много више мануелног рада, а још је и мање рентабилна од конвенционалног ратарства. Година у којој остају без финансијске потпоре може да обесхрабри многе пољопривреднике који су се определили за еколошки чист начин производње. Иначе нико не сумња у велики потенцијал који Бугарска има у развоју органске пољопривреде. Али је подршка тим произвођачима остала само на речима, док су они препуштени самим себи.
Као земља са дугом винарском традицијом која се одавно наметнула на светском тржишту Бугарска је заинтересована да освоји трајно место међу понуђачима био вина. Ова специфична производња остаје привилегија и понос Старог континента где се налази 85 одсто површина под виновом лозом узгајаном на органски начин. Те површине међутим чине тек 10 одсто свих винограда у ЕУ. Налазе се махом у јужној Европи где блага клима погодује органском гајењу грожђа. На северу без помоћи хемије није могуће направити добро вино. Лидер у производњи органски узгојеног грожђа је Италија са око 30.000 хектара, следе Француска и Шпанија. У задње 4 године у Француској засади винове лозе који се гаје на еколошки чист начин утростручени су.
У Бугарској такође органска производња грожђа узима маха. Први виногради који се узгајају по принципу агроекологије засађени су 2007., у години када је Бугарска приступила ЕУ и тада је овај први корак добио финансијску подршку из европских фондова. Промоција вина са тих винограда одржана је на Винарији 2010. „Површине расту у аритметичкој прогресији“, каже за Радио Бугарска Албена Симеонова из села Љубеново, која је пионир у тој бранши. 2012. г. органски гајени виногради заузимали су површину од око 500 хектара, али је у току биосертификација (поступак који траје од 3 до 5 година) за још преко 1.500 хектара. Према томе за годину-две дана можемо очекивати троструки раст.
„Власника органски гајених винограда у Бугарској је пет, један је у северној Бугарској и то сам ја - каже Албена Симеонова. - Има још четири на југу земље. Годишња производња органског вина у Бугарској је 400-500 хиљада литара. Међу нама је само један велики произвођач, сви остали смо мали предузетници – производимо по 20-30 хиљада литара годишње. Подизање засада винове лозе без употребе хемикалија тражи детаљну анализу агроеколошких услова и посебно правилно одабирање сортимента, најчешће отпорнијих аутохтоних сорти. Проблем је то што оне нису довољно препознатљиве на светском тржишту. Зато се обично прави компромис између домаћих и интернационалних сорти. Сорте које узгајамо покривају широк спектар – од веома отпорних до слабо отпорних према проузроковачима важнијих болести и другим агробиолошким условима. Између црних винских сорти то су добро познати каберне совињон, мерло и неке друге. Ја сам, рецимо, засадила и локалну сорту сторгозија која је селекционисана на Институту за виноградарство и винарство у Бугарској. Она је изузетно отпорна и пригодна за органско гајење. Између белих сорти код нас су јако раширене мускат отонел, ркацители, дунавски лазур, ризлинг, шардоне и још неколико других. Колико ми је познато, ја сам једини у земљи произвођач органске ружице коју добијам од аутохтоне бугарске сорте памид. Розе од тог грожђа је са већим интензитетом боје.“
Тренутно неке између већих винарија у Бугарској узгајају велике винограде по принципу агроекологије за које је у току сертификациони процес. У наредним годинама ћемо по свој прилици постати сведоци наглог раста те све траженије производње.
Органско виноградарство је сада на раскрсници, каже Албена Симеонова и објашњава:
„Очекује се нова европска регулатива која ће забранити истовремено гајење винове лозе на органски и на конвенционалан начин у пределима једног пољопривредног газдинства због чега ће код многих великих произвођача вина можда спласнути жеља за бављење органским винарством. У 2015. је крајњи рок када ће виноградари и винари морати да се одлуче да ли ће узгајати органско грожђе и производити био вино или ће задржати конвенционалну производњу.“
Више од 90 одсто домаћег органског вина иде за извоз, претежно у западну Европу. Неретко осваја награде на престижним међународним такмичењима органског вина као рецимо „Millésime Bio 2014“ у француском граду Монпељеу одакле се бугарско вино „Орбелус“ недавно вратило са златном медаљом. Одскора је и на домаћем тржишту забележена повећана потражња за органског вина. Надамо се да ће се оно ускоро појавити и у великим трговинским ланцима земље, закључује Албена Симеонова.
Превела: Ана АндрејеваОд 25 до 150 евра издвојили су Бугари за божићне поклоне родбини и пријатељима, показује истраживање БНТ. Одећа и електроника су најпожељнија роба. Интернет трговина је забележила раст у децембру, а за плаћање су највише коришћени дигитални..
Бугарска треба да се усредсреди на усвајање буџета који ће помоћи уласку земље у еврозону, изјавила је директорка Међународног монетарног фонда, Кристалина Георгијева, за „Нова ТВ“. Она је истакла да је Бугарска на добром путу да реши проблем повећане..
Према истраживању 41% компанија чланица Бугарске привредне коморе очекује пад економије у 2025. години, док 21% сматра да неће бити значајних промена у односу на 2024. годину. Чак 65% анкетираних фирми предвиђа погоршање сопственог пословања због..
Од 25 до 150 евра издвојили су Бугари за божићне поклоне родбини и пријатељима, показује истраживање БНТ. Одећа и електроника су најпожељнија..