Вечерас у Мађарском културном институту биће уприличена софијска промоција нове књиге Румена Стојанова "Успомене диносауруса". Под овим насловом познати преводилац приказује моменте из свог полувековног искуства преношења текстова са шпанског и португалског на бугарски. Ово издање се појављује у едицији "Мајстори превода" Издавачког атељеа Аб. Датум 1. април није случајно изабран. Сасвим намерно је додат и поднаслов "Ridiculum vitae" (смешна радна биографија).

"Премда се нам у животу пружају разне прилике, ја више волим да на њих гледам из веселе перспективе", каже Румен Стојанов. Кратке приче које одишу хумором и самоиронијом осликавају на непоновљив начин живот за време "зрелог" социјализма. Језик обилује архаизмима и кованицама које је смислио Румен Стојанов. Он је превео "Сто година самоће" Маркеса, дела Кортасара, Борхеса, Карпентијера и многих других романсијера. Идеја о тој књизи поникла је за време његовог предавања на Софијском универзитету где ради дуги низ година. Када је поменуо да му је први превод са шпанског објављен 1963., једна студенткиња је ускликнула:"Па тада ни моја мајка није била рођена!" Наслов је изабрао из два разлога. Први је тај што се млади јако занимају за филмове, књиге и све везано за диносаурусе.

"Мислим да ће наслов привући више људи да отворе ту подебљу књигу и бар нешто прочитају – каже преводилац. - Она садржи размишљања, утиске, запажања, догодовштине који не прате ток времена. То су преводилачке успомене из задњих пет деценија. Стварно припадају једном "диносаурусу". У њима се даје оцена социјалистичком друштву 25 година после његовог распадања. Не бих желео да неко чак и нехотице осуђује рад преводилаца у оној епохи не водећи рачуна о техничким могућностима и идеолошком миљеу тог времена, јер то не би било поштено. Данас је рад преводилаца умногоме олакшан. У једном тренутку сам постао свестан да већина студената има нејасну представу о томе како изгледа писаћа машина. Они некако не схватају како је то могуће да називамо великим преводиоцем човека који је за целог живота превео 5-6 књига. Не могу ни да замисле како се преводи у условима када нема скоро никаквих речника, приручника и других извора информације. Иначе је превођење одувек играло значајну улогу у нашој књижевности. Света браћа Ћирило и Методије, творци словенске азбуке пре но што су постали наши првоучитељи, били су наши првопреводиоци зато што су превели делове Светог писма."

Превела: Ана Андрејева