Манастир Успења Богородичиног удаљен је два километра источно од села Искрец и око 45 километара од Софије. Налази се у недрима Старе планине, подно врха Градиште, где се некад уздизала тврђава. У древности је у непосредној близини манастира постојало насеље, што потврђују пронађени око њега остаци цигала, црепова и керамичких посуда. Ови налази су археолозима дали разлога да датирају насеље на 5.-6. век. Отуда је пролазио важан пут кроз Софију за Врацу и Ниш, што је вероватно један од узрока за настанак манастира.
Претпоставља се да је Искрецки манастир Успења Богородичиног саграђен у 13. веку. Крајем 14. столећа обитељ и оближња тврђава су срушене у време најезде Турака. Према ктиторском натпису, бугарско становништво из околине је 1602. године обновило цркву у манастирском комплексу. То је једноставна једнобродна црква без куполе, са тешким масивним зидовима од ломљеног камена. Изнад улазних врата храма приказана је Богородица са крилима. Стари део цркве је таман, са малим засвођеним прозором на јужном зиду, што је карактеристично за градњу храмова средином 16. и у 17. веку. Она припада типу обичних сеоских грађевина на овом простору. Само апсида је сугерисала на постојање култне зграде укопане у земљу на дубину од око једног метра. У цркви се налази велики округли камен са плочом и натписом на њој. Дивљи археолози су дигли плочу испод које су тражили скривено злато.
Црква Искрецког манастира је дограђена у доба Препорода добровољним прилозима мештана и становника из околине. Сачувани натписи говоре да је у неколико наврата реновирана и осликавана. Из једног от њих сазнајемо да је 1843. са западне стрне цркве дозидана пространа, лепо осветљена припрата, која је „исликана 1845. године у време монаха и епитропа Маринка.“ Из припрате се улази у стари, тамни део црквице која је обновљена и фрескописана на местима где су старе зидне слике биле јако оштећене. Насликани су свеци већина којих су у дугим, тамно црвеним плаштовима. У ктиторском натпису у првом делу цркве спомињу се имена обичних становника међу којима су Илко Дојчин, Тодор Лозанев, Златко Дојчин. Тако је манастир оживео, али је касније поново уништен и препуштен зубу времена.
Фреске у цркви Искрецког манастира потичу из 17. и 19. века. На фрески која приказује Тајну вечеру, Исус Христос држи акакију – торбицу пурпурне боје у облику свитка пуна песка, која је један од симбола власти и пролазности земаљског живота. Осликани су ликови појединих светаца, сцене из главних црквених догађаја и цео циклус хришћанских празника. Са обе стране улазних врата су, по обичају, приказани арханђели Михаило и Гаврило, чувари храма.
Јужно од цркве се налази јединствена крстионица /баптистеријум/-исповедаоница у облику седмоугаоника са куполом, која је једина те врсте у бугарским манастирима. Изграђена је 1856. године. Унутрашњи зидови крстионице су богато украшени фрескама на којима доминира лик Божје мајке. Данас је она затворена, јер јој је потребна темељна рестаурација.
Двоспратне стамбене зграде манастира са чардацима подигнуте су у 19. веку. У првој деценији минулог века оне су уступљене за смештај болесника. У доба тоталитарног режима манастирска црква је затворена. Прво богослужење после демократских промена у Бугарској одржано је 8. септембра 1991. године у част Рођења Богородице. На тај празник и посебно на дан Успења Пресвете Богородице 15. августа, када се прославља храмова слава светиње, овде долазе многи верници. Уочи тог дана служи се ноћно бдење, а на сам празник жене носе у цркву славски колач, тзв. богородичине погаче и грожђе на благослов. Богослужења у храму врше се само о великим хришћанским празницима.
Данас су од манастирског комплекса сачувани само баптистеријум и црква која је проглашена спомеником културе. Израђен је план изградње новог манастирског комплекса.
Превела: Марина БекријеваФотографије: svetimesta.com
Осми дан новембра је у календару Бугарске православне цркве означен као Сабор Светог Архангела Михаила и осталих небеских бестелесних сила које су победиле силе мрака. Празник је у народу познат као Аранђеловдан. Свето писмо казује да..
Институт за историјске студије при Бугарској академији наука (БАН) организује данас научну конференцију на тему „Западне бугарске покрајине – историја и перспективе“ поводом обележавања 100. годишњице Уставотворног конгреса Организације избеглица из..
На данашњи дан пре 104 године Западне покрајине су присаједињене Србији. Анексија је извршена у складу с Нејским мировним споразумом, којим је окончан Први светски рат. У периоду између 6. и 8. новембра 1920. године, српске јединице окупирале су делове..
Институт за историјске студије при Бугарској академији наука (БАН) организује данас научну конференцију на тему „Западне бугарске покрајине – историја и..
Осми дан новембра је у календару Бугарске православне цркве означен као Сабор Светог Архангела Михаила и осталих небеских бестелесних сила које су..