Ускрс је. Према старој бугарској традицији офарбали смо јаја, спремили слатки обредни хлеб – козунак и духовно очишћени након дугог поста отишли смо у цркву за Васкрсење Христово. Шта још? Одговор је стигао неочекивано букетом ускршњих импресија на изложби „Ускрс“ у галерији „Импресија“ у Софији. Видимо их у дивним шареним сликама покојног бугарског сликара Атанаса Шаренкова /1943-1992./ и његове супруге Венере Константинове, које су директно везане за православље и хришћански дух.

Три од пејзажа су са ускршњим јајима, а инспирисана су светлим празником, рекла је за Радио Бугарска Венера. По њеним речима, то је веома занимљива и оригинална идеја Атанаса која је дала име симболичне изложбе: „То се може видети у самом датирању дела. Три ускршње слике су од маја 1989. г., а инспирисане су управо Ускрсом и шареним јајима. Заиста је ова његова идеја веома занимљива. Нисам видела да други сликари раде нешто слично.“

Изложба је посвећена и годишњици рођења Атанаса. Међутим, сваки додир са делом човека који већ 22 године није на овом свету представља својеврсно васкрсење, а у овом случају - васкрсење духа Шаренкова, додаје Венера:

„Био је снажно везан за бугарски пејзаж, за Бугарску. Штавише – он је пуно путовао у многе земље света. Говорио ми је да кад није у Бугарској нема инспирацију и не може да слика пејзаже. Био је на једном пленеру у Немачкој. Али су његови „немачки пејзажи“ били сасвим другачији и некако „туђи“. Као да их није радио Атанас Шаренков. Тада сам схватила да је он снажно везан за све наше – бугарско, за цркву. И тако је било до његовог последњег дана. Чак је ово интересовање за бугарски пејзаж, за цркву, за сликање малих параклиса пренео и на мене. Јер су то духовни путеви, али и путеви повезани са нашим идентитетом. Стил Шаренкова је јединствен. Он је ликовну уметност завршио у Санкт Петербургу, Русија, међутим аутор је и многих фресака. Као и већина сликара, прошао је кроз различите периоде. Веома је експресиван, а о својим сликарским делима говорио је да „њима неће бити потребна рестаурација и код правилног чувања биће вечна“ јер не наноси дебели слој боја тако да она неће испуцати. Последњих година свог живота Атанас је показао појачано интересовање за дела немачког сликара Паула Клеа. Отуда је настао и његов велики стваралачки период везан за тзв. структурне слике. У те структуре он уплиће фигурице, сунца, месеце, празнике, цркве, куће, читаву Васиону. То је прави калеидоскоп бугарског начина живота.“

Посебну нијансу овом ускршњем празнику импресија Атанаса Шаренкова дају пролећни пејзажи Венере Константинове који су рађени у познатим градовима из нашег националног препорода који су јој посебно драги, а то су Копривштица, Широка Лака, Ковачевица. Заљубљена је у њихову лепоту јер су очували не само нашу дивну природу, већ и аутентичне бугарске ритуале и традиције. О Ускрсу и Божићу Венера каже:

„Бугарин поштује ове празнике јер су они везани за нашу традицију. А то је спасење, наш опстанак, упознавање младих генерација са нашим традицијама и културом. Нешто веома битно! Јер то нас одржава, поготову у доба глобализације, то је једини пут ка спасењу нације. На том путу слика има велико место јер је она духовни производ. Слика увек уноси неку живост, празничну атмосферу.“

„Празник за душу“ у галерији „Импресија“ трајаће до 22. априла.

Превод: Албена Џерманова