Сем Рома ниједан други етнос у свету нема свој Међународни дан. ОУН је установила тај дан који се у ЕУ обележава од 1992. На тај начин свет показује поштовање према специфичном идентитету, култури и традицији тог путујућег народа. То је уједно покушај да се Ромима помогне да се прикључе осталим седећим становницима како би живели боље, у миру и хармонији са њим и усред њих. У Европи Рома је око 10-12 милиона, у Бугарској – више од 800.000. Помози сам себи, па ће ти и Бог помоћи, на ову изреку је подсетио уочи празника ромске заједнице лидер партије ГЕРБ Бојко Борисов на Националној конференцији у Софији под насловом "Интеграција Рома".

"Интеграција је немогућа без одређеног степена образовања. Када си образован, можеш лакше доћи до посла. Ако се реши проблем образовања и запошљавања, интеграција ће постати стварност. Тада ће Роми бити довољно конкурентни на домаћем тржишту рада."

Образовање и запошљавање су кључни фактори за побољшање квалитета живота Рома. У последњем извештају ЕК отпре неколико дана наведене су неке позитивне праксе из Бугарске као што су рецимо обавезно двогодишње претшколско образовање, рекла је градоначелница Софије Јорданка Фандакова. По њеним речима то је добра мера која спречава напуштање школовања и пре свега деце ромског порекла због незнања бугарског језика. Изрека "Помози сам себи, па ће ти и Бог помоћи"  спроводи се на делу у Бјалој Слатини, у Врачанском крају. Овај град на северозападу Бугарске може се похвалити највећим бројем Рома са високим образовањем, рекла је за Радио Бугарска Спаска Михајлова, експерт из Удружења "Нови пут". Организација од 2004. ради са припадницима ромске заједнице на терену. Колико се види, овде ни Бугарима, ни Ромима не цвату руже. Тако то бива на северозападу Бугарске, у најсиромашнијем региону ЕУ.

"У подручју где обављамо наше активности сви су Роми образовани. Код нас последњих година нема ђака који су прекинули школовање – сви су са завршеном гимназијом. Занемарив део – 1-2 одсто не похађа школу. Нама је проблем запошљавање. Кад би било малих предузећа и више могућности за налажење посла, људи би радили, имали би новца и за повећање образовног нивоа. На жалост овдашњи Роми који заврше високу школу, не враћају се у Бјалу Слатину. Од 3.000 Рома у граду око 1.000 су деца. Сви завршавају основно, а скоро сви – средње образовање. Од њих око 30% наставља своје образовање на некој високој школи. То је врло добар пример. У Бјалој Слатини и рејону ми спроводимо више кампања у циљу повећања образовног нивоа младих људи, јер су они паметни, станови су им добро уређени, намештени и чисти. Једини проблем је запошљавање."

Чланови удружења "Нови пут" обилазе све махале, сваку кућу, те буквално сваког човека. Например, прича Спаска Михајлова, ујутру одлазимо у село Трнак, разговарамо са људима тамо, делимо им брошуре и информативне материјале о превенцији туберкулозе, или пак о повећању квалификације.

"Ми смо стално на терену, објашњавамо људима шта да раде, како да одржавају домаћинство, како да се чувају од различитих болести. Важно је да родитељи науче све о постојећим вакцинама, о подношењу свакојаких докумената итд. Та је информација приступачна за њих. Ми им објашњавамо на бугарском поједине конкретне кораке у циљу решавања неког њиховог проблема, али тежимо да користимо једноставније и разумљиве речи, те онда они испуњују наше препоруке.

Удружење "Нови пут" даје Ромима шансу да се запосле а на бази првог у овој области социјалног предузећа које ради у склопу програма за развој људских потенцијала за 2008-2010. годину. Тренутно се изводи и пројекат који се финансира из Труста за социјалну алтернативу из Софије. Он укључује модул професионалне квалификације у сфери пчеларства. "Помоћи ћемо некима да похађају образовни 9-месечни течај, а другима да сами покрену властити бизнис у области пчеларства, али нећемо им давати новац, већ ћемо им купити кошнице и најпотребније материјале за производњу", објашњава у закључку Спаска Михајлова.

Превеле: Ана Андрејева, Александра Ливен