Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

35 година од лета првог бугарског космонаута у Свемир

БНР Новини
Георги Иванов и Николај Рукавишников
Фотографија: БТА

Десети април 1979. г., 20 часова и 34 минуте. У Свемир је полетео васионски брод "Сојуз 33". Пилотирају Николај Рукавишников и први бугарски космонаут Георги Иванов. Летелица 31 пут обилази Земљу. Лет је динамичан и драматичан, а Бугарин је забележио рекорд у светској космонаутици, пошто је код њега регистрован најмирнији пулс у историји пилотираних летова. Совјетски и амерички космонаути су категорични да је лет Георгија Иванова умногоме допринео развоју истраживања Васионе. Тако је Бугарска постала шеста држава у свету, која је послала човека у орбиту.

"Бугарска ће имати и свог трећег космонаута јер поседује велики потенцијал у сфери истраживања Свемира - категоричан је данас Георги Иванов. - Али да би се наша земља укључила у следећи пилотирани лет, бугарски стручњаци треба да разраде научни програм, који да затим одобре "велике" космичке државе и Европска свемирска агенција. А држава треба да стоји иза таквог програма."

Да ли је тешко бити први?

"Када летиш авионом не мислиш да ли си први или други. Исто је и са свемирским летелицама", каже бивши војни пилот.

У космонаутици нема "бивших" или "на пензији". Георги Иванов и данас се осећа млад и способан за рад. Сваке године наступа на конгресима Асоцијације учесника у свемирским летовима, где се разматрају проблеми наше планете Земље и наше Васионе. До сада је у земљиној орбити летело 560 људи из преко 20 земаља, при чему је већи део њих из Русије и САД. А за обележавање 35 година од првог лета Бугарина Георги Иванов очекује госте из Русије, Пољске, Румуније, Мађарске, Чешке.

Вратимо се сада 35 година назад у времену и завиримо у ранац Георгија Иванова.

"На орбиталну станицу сам стигао са пуно ствари, носио сам бугарску заставу, "Историју" Пајсија Хиландарског, шаку земље из старе бугарске престонице Плиска и са врха Шипка, који је у борбама за ослобођење земље од турског ропства постао симбол бугарског јунаштва. Свакако, носио сам и произведену у Бугарској "свемирску" храну. Тада је Бугарска постала трећа земља, која ради у тој сфери, и шеста космичка држава у свету."

Како изгледа Земља кроз илуминатор?

"Тихи океан, бели облаци, плаво-зелено море… све је лепо. Не личи на ситну лоптицу, како је људи обично описују. Ноћу се може видети дрхтава светлост великих градова, а када смо са сунчане стране, сви су они прекривени црним смогом. Тада сам схватио колико загађена је наша Земља. А треба да је чувамо, јер је она исувише мала и крхка на позадини нама познатих планета."

Да ли ћемо једнога дана слетети на Марс?

"То је сан многих научника, а када ће се то остварити, тешко је рећи, јер само да би достигао Црвену планету човек треба да живи и ради у нултој гравитацији преко годину дана. Има више препрека на том путу. Осим бестежинског стања и хране, постоји и велика радијација, коју је тешко подносити дуже времена. Али научници и даље истражују све те елементе, а летови у земљиној орбити данас се настављају све до шест месеци."

Да ли ћемо једнога дана ићи на васионске одморе?

Георги Иванов сматра да се то неће ускоро десити, али број васионских туриста расте из дана у дан. "За неколико десетина милиона евра или долара они лете око шест дана." Први бугарски космонаут објашњава да је припрема за један лет веома сложени процес, кошта скупо и тражи више времена. "За 53 године свега 560 људи надвладало је силу теже", додаје он.

Што се тиче контаката са другим цивилизацијама, Георги Иванов је песимиста, али сматра "да постоји шанса да их има, јер није могуће да смо ми једини у целој галаксији".

Превод: Александра Ливен


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

90 година БНР – историја поноса и без предрасуда!

Дана 25. јануара 1935. године цар Борис III је потписао указ којим је стављен почетак државне и професионалне радиодифузије у Бугарској. Овај датум сматра се темељним у историји бугарског државног радија који се на почетку звао „Радио Софија“, а..

објављено 25.1.25. 09.30

БНР уручује своју Велику награду „Сирак Скитник“ и годишње награде за новинарство

БНР обележава 90 година свог постојања свечаним концертом у Софијској опери уз учешће свих музичких састава медија. Пре тога, по традицији, ће се у Првом студију нашег Радија одржати свечана церемонија уручивања Велике награде „Сирак Скитник“..

објављено 25.1.25. 07.20

43,1% анкетираних Бугара подржало би забрану Тик-Тока

Према истраживању агенције „Мера“, спроведеном до 17. јануара, 61% Бугара свакодневно наилази на лажне вести. Још 17,5% њих се среће са лажним вестима барем једном или неколико пута месечно. Само 5,5% испитаника наводи да никада нису наишли на лажне..

објављено 24.1.25. 13.15