Гулаш, телеће са кромпиром, какао крема, кисело млеко, јагоде, мед… То је само део менија васионских кувара у Бугарској. Јеловник са гурманским понудама за доручак, ручак и вечеру је дугачак. А његови аутори су бугарски научници, који припремају храну за космонауте. Јер је Бугарска трећа земља у свету после Русије и САД која производи храну за посаде свемирских летелица. Због великог интересовања Бугарска академија наука чак планира серијску производњу такве хране. Према домаћим научницима, сви производи које конзумирамо на Земљи, могу да се спремају и за Васиону. Таква храна може да буде од користи у случају хаварија и несрећа, за чланове експедиција на Антарктик или на Еверест.
Међутим, то нису сва свемирска достигнућа Бугарске. Наши научници први су на орбиталним станицама отворили васионску стаклену башту где узгајају ротквице, свеже салате и жито како би обогатили јеловник пилота. Бугарска је и шеста свемирска држава света, која је послала у орбиту двојицу космонаута. Корак на Месецу био је прави тријумф за земаљску научну мисао. Али иза њега стоје јединствени реактивни мотори бугарских научника, који су обезбедили меко слетање месечевог модула „Орао“ и повратак астронаута на свемирски брод.
Једно од најзначајнијих достигнућа бугарских космичких технологија била су и два вештачка сателита Земље са домаћом апаратуром за мерење физичких параметара. Чак и на лансираном у исто време америчком „Дајнамик Експлореру“ нису располагали сличним уређајима. Четири бугарска свемирска прибора монтирана су и на Међународној свемирској станици. Апаратура је створена на Бугарској академији наука у сарадњи са седам држава. Наши научници учествују и у „експедицијама“ на Марс. Сонда „Фобос-Грунт“ била је опремљена и бугарским уређајима за мерење радијације Црвене планете. У склопу програма „Бион“ коришћена су четири бугарска давача за праћење сунчеве радијације, чији подаци могу да буду од кључног значаја за будуће летове до Марса.
Васионску историју Бугарске, која је почела 1964. г., данас пише нова генерација истраживача. Екипа наших ученика ове године је добила највећу награду на Међународном конкурсу НАСА-е и то уочи 12. априла када обележавамо Светски дан космонаутике. Бугарска има чиме да се поноси и у 21 веку.Врата тропског стакленика Ботаничке баште Бугарске академије наука у Софији биће отворена сваког дана између 10 и 16 часова у периоду од 16. до 26. јануара. Део јединствене збирке од преко 30 врста азалеја, које су тренутно пуном цвату, чине и..
Ученица дванаестог разреда из Бугарске, Александра Петкова, нашла се међу 20 младих из целог света са признатим достигнућима, који су имали прилику да представе свој научни рад током церемоније уручења Нобелових награда у Стокхолму, објавило је..
Роми данас обележавају Василицу, познату и као Васиљевдан или Банго Васил (у преводу „Хроми Василије“), која се назива и ромском Новом годином, саопштено је из Фондације „Амалипе“. Према традицији, празник се слави три дана, почевши од ноћи између 13. и..
Овогодишње, 31. издање Фестивала игара под маскама „Сурва“, у Пернику, одржаће се 24, 25. и 26 јануара . Као и у претходним годинама, окосницу..
Према истраживању агенције „Мера“, спроведеном до 17. јануара, 61% Бугара свакодневно наилази на лажне вести. Још 17,5% њих се среће са лажним вестима..
Дана 25. јануара 1935. године цар Борис III је потписао указ којим је стављен почетак државне и професионалне радиодифузије у Бугарској. Овај датум..