Бугарска влада је недавно усвојила Стратегију развоја електронског управљања чиме је преузела обавезу да до 2020. г. јавна администрација уђе у корак са 21. веком и да тако олакша живот бизнису, самој администрацији и грађанима. То је у ствари друга таква стратегија током последњих десет година. Али чим је дошло да усвајања новог владиног документа, онда амбиције и планови о реформама државних и општинских услуга нису дали задовољавајуће резултате.
Бугарска је шампион у погледу стратегија, концепција, програма и развојних планова у сфери е-услуга, али је истовремено и европски аутсајдер у томе. То је признала и вицепремијер за економска питања Данијела Бобева. И заиста, почетком 2013. г. од 562 администрације тек 80 нуди е-услуге, саопштава сама Влада. Чињеницу да је увођење електронског управљања веома важно и потребно, и од користи друштву, доказује и то што административни терет кошта бизнису, грађанима и самим чиновницима преко једне милијарде евра годишње. Прорачуни стручњака показују да ће после увођења е-услуга та цена опасти за читавих 30 одсто.
Међутим, да ли постоје сви потребни предуслови за увођење е-управљања у земљи, као што је у свим развијенијим земљама? То није реторичко, већ логично питање са, нажалост, неједнозначним и некатегоричним одговором. Бугарска је позната по свом одличном и квалитетном приступу интернету, при чему је на неким листама сврстана у групу светских лидера. То је само по себи врло добар предуслов електронизације јавних услуга. И вероватно то је један од разлога да људи користе и оно мало е-услуга, које нам наглашено активно нуде државне установе и локалне власти. Реч је пре свега о неким модернијим општинама и јавном осигурању. Ма колико непотпуна била лепеза могућности, које грађани и фирме могу да користе, добро ради и национални портал www.egov.bg, који је за сада у експерименталном режиму. Међутим запањујући и у неку руку обесхрабрујући су последњи подаци о коришћењу интернета у Бугарској. Сходно њима, тек 54 одсто грађана има приступ светској мрежи. Ипак, последњих година број технолошких аутсајдера бележи пад – у 2010. г. он је износио 3 милиона људи, годину дана касније – 2,5 милиона, а 2012. г. – 2,38 милиона, а 2013. – 2,28 милиона код становништва од 7 милиона људи.
Као што је видно, тенденција је позитивна и узета је у обзир приликом израде новог владиног програма, који треба да буде испуњен до 2020. г. За његову реализацију Европска унија издваја 145 милиона евра за дигитални раст и 30 милиона евра за инфраструктуру у сеоским регионима. Тај реалистички приступ заслужује да буде поздрављен и гарантија је да нова стратегија електронизације управних услуга неће попунити ионако високи број упропашћених и неиспуњених програма и планова.
Превод: Александра Ливен
Датум је 17. новембар 1993. године. У току је последњи минут меча између Бугарске и Француске на стадиону „Парк де Пренс“ у Паризу који је одлучујући за пласаман на Светско првенство у фудбалу у САД наредне године. Резултат је 1:1 (у том случају би се..
Услови пловидбе Дунавом биће побољшани кроз европски пројекат DISMAR вредан 10 млн евра, јавља БТА, преносећи речи извршног диретора Извршне агенције за истраживање и одржавање реке Дунав у Русеу Ивелина Занева. „Ово је први заједнички пројекат..
Државна агенција за безбедност на путу поводом Националног дана безбедности у саобраћају, који се у земљи обележава 29. јуна, организује једнодневни фестивал, који ће трајати од 11.00 до 14.00 часова на тргу Кнеза Александра I Батенберга, испред Градске..
Прошле недеље, посланици Европског парламента изабрали су Урсулу фон дер Лајен на други петогодишњи мандат на челу Европске комисије, са више гласова..