Бугарски национални радио © 2021 Сва права задржана

О нестратешком начину размишљања ЕУ

{ include file="./partials/authors.html" } БНР Новини
Фотографија: ЕПА/БГНЕС

Рећи ћу вам директно – када је ЕУ увучена у геополитичко супротстављање са Русијом, она није знала како да реагује.

Целокупни механизам ЕУ је осмишљен тако да би био у стању да стишава политичке страсти, усмеравајући пажњу на привреду, бирократију и руски "анти-геј закон". Једна од тренутно најпопуларнијих шала у Бриселу гласи овако - "раније смо пуцали једни на друге, док се данас споримо око квота за улов рибе."

Када је реч о Украјини, стратешко осмишљавање ситуације пада у воду. Пољска и балтичке државе одувек су гурале Украјину према ЕУ, док Француска показује скепсу према њеном чланству у Унији. Код таквог разилажења у ставовима као најбољи показује се технократски приступ. Текнокраси Инкорпорејтед (Technocracy Incorporated) је доминантна група која се у 30-им годинама претворила у популарни социјални покрет, који није престао да буде активан ни данас. Покрет себе назива образовном и истраживачком организацијом и наступа као заговорник идеје о технолошком дизајну за Северну Америку.

Нисам баш сигуран да ће нас садашња криза подстаћи да приступимо стратешки према Украјини. Проблем је у томе што је Европска унија подељена у погледу санкција које треба увести. Пољска и балтичке земље се придржавају чврсте линије, Енглези још увек разговарају и није сасвим јасно са каквим се губицима мора помирити лондонски Сити. Немачка је подељена. Меркелова се залаже за чврсте мере, док неки чланови Социјалдемократске партије Немачке инсистирају на приближавању Русији. Бугарска, Мађарска, Словачка и Грчка важе за земље наклоњене Русији и то је нарочито видно сада када се појавила опасност од суочавања са енергетском катастрофом.

Тим поводом је Владимир Путин написао писмо које је упутио шефовима 18 европских држава: Немачке, Италије, Француске, Грчке, Аустрије, Молдавије, Румуније, Македоније, Чешке, Пољске, Србије, Турске, Мађарске, Словеније, Хрватске, Бугарске, Словачке, Босне и Херцеговине. Свим овим земљама Русија испоручује гас. Свима њима прети опасност да тај гас не добију због ситуације у Украјини и због нежеље ЕУ да констуктивно осмисли стратегију према Русији. Тренутно се мање-више тера инат – никакви преговори, једино санкције и на тај начин ће се Русија, као уосталом и Украјина урушити. Писмо Владимира Путина је посвећено овој теми.

Суспендовање права гласа и учешћа у руководећим органима Парламентарне скупштине Савета Европе можемо оценти пре као безобразлук него ли као конструктиван приступ. Европски посланици не желе да се мало дубље загледају у проблем и чују аргументе руске стране – њима је важније да она буде кажњена због Крима и оптужена због краха украјинске привреде.

У свом писму председник Русије наводи детаљне економске прорачуне из којих је видно да после потписивања уговора о допремању гаса Кијеву 2009. г., „Москва је увек извршавала испоруке Украјини у договореном обиму што се односи и на количине транзитиране према Европи као и на гарантоване цене тих испорука.Поред тога због разноразних попуста, кредита и инвестиционих интереса Русија је у задње четири године уложила у привреду Украјине око 35,4 милиарде долара.“ Да и не говоримо о кредиту од 3 милијарде долара који је Русија обезбедила Украјини крајем 2013.

Можда и јесмо шокирани што Москва и Путин покушавају да ставе у подређену позицију не само Украјину, већ и целу Европу, али политички прваци ЕУ не могу наћи други конструктивни излаз из ситуације сем тога да одустану од празне реторике и да седну за преговарачи сто. У противном чека нас ново „ледено доба“- у економији и енергетици Европе, мали део које чини и Бугарска.

Превела: Ана Андрејева

Више из ове категориjе

Партију „Настављамо промену“ ће подржати људи различитих идеолошких уверења

Нова политичка формација око Кирила Петкова и Асена Василева, бивших министара економије и финансија у прелазној влади, јасно је изразила жељу да постане један од кључних фактора у новом сазиву Народног собрања. Амбиција да наставе оно што је..

објављено 20.9.21. 14.30

Још једна „партија промене“ иде на изборе

Први пут само у једној години Бугари ће по трећи пут бирати нови парламент. До тога је дошло након што после редовних и првих ванредних парламентарних избора није формирана редовна влада Бугарске. Неспособност актуелних политичких формација, које су се..

објављено 16.9.21. 16.24

Три нова министра у новој прелазној влади Бугарске

Председник Румен Радев је представио састав нове прелазне владе која ће организовати ванредне парламентарне и редовне председничке изборе 14. новембра. Први пут прелазна влада Бугарске преузима мандат од претходне прелазне владе. „Вратили сте..

објављено 16.9.21. 09.49