Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Златно благо из трећег миленијума пре Христа попунило збирку Националног историјског музеја

БНР Новини
Фотографија: БТА

У акцији Државне агенције за националну безбедност против криминалне групе заплењени су драгоцени предмети из трећег миленијума пре нове ере који су попунили колекцију Националног историјског музеја. Предмети су израђени од злата, број им је око 15.000, а превасходно су то златне перлице различитог облика за које се сматра да су делови три огрлице.

"Порекло им датира око 1.500 година пре Тројанског рата – изјавио је Божидар Димитров, директор музеја поводом приказивања овог блага. - Научна вредност ових налаза је изузетно велика јер попуњује празнине у бугарској историји. Ови предмети као и злато из Варненске некрополе (где је откопано најстарије обрађено злато у свету из 5. миленијума пре нове ере) као и Влчитрнско златно благо из другог миленијума, опет указују на то да је на бугарском поднебљу некада живела високо развијена цивилизација чији трагови нису откривени ни на једном другом месту на Старом континенту. То је сасвим нормално јер је данашња територија Бугарске везивна карика између Европе и Азије, а у Азији, у подручју Месопотамије настала је прва у историји високо развијена цивилизација. Њени представници су се доселили на територију данашње Бугарске одакле су прешли у остале делове Европе."

Претпоставља се да су поменути драгоцени предмети откопани у Карловском крају, у централној Бугарској. Пре неко време је управо тамо археолог Мартин Христов дошао до сличних богатих налаза златних предмета. Накит пронађен приликом ископавања која је извршила његова екипа, две огрлице, сада је приказан поред новоприспелих експоната.

Где су другде у земљи откривене сличне минијатурне и прецизно израђене златне перлице?

"Баш таквих има у подручју које се зове Рупите, тамо их је више од 160 – каже у интервјуу за Радио Бугарска Мартин Христов. - Такви су предмети пронађени и у месту Краиштето, у Ћустендилском крају. Тамо су откривени 90-их година прошлог века приликом испирања златоносног песка у Струми за циљеве добијања индустријских количина злата. Том приликом је пронађено неколико таквих предмета. Сличне артефакте открио је и Шлиман за време археолошких истраживања Троје другом половином 19. века."

И још на грчком острву Лимнос, у насељу званом Полиохни, пронађени су предмети од злата из трећег миленијума пре Христа. Као и на северу Турске, у Малој Азији. "Такав накит је раширен на целом Предњем истоку, али није свуда исти" – истиче археолог.

Фотографија: Венета Павлова

Шта можемо мислити о култури и вештинама људи који су израдили ове украсне предмете?

"Као прво треба рећи да је бронзано доба било епоха експериментисања са металом – истиче Мартин Христов. - Тада је човек први пут у историји израдио легуру – била је то мешавина бакра и арсена, а касније се појавила и бронза која представља мешавину бакра и калаја. Ти су људи експериментисали и са златом, сребром и другим металима. Нема сумње да је њихова технолошка развијеност била таква да су били у стању да израде такве савршене предмете."

И још нешто – део минијатурних предмета, по мишљењу савремених мајстора златара, не може бити израђен без помоћи лупе. Тада није било повећала и то је само једна од загонетки коју нам поставља древно златно благо.

Превела: Ана Андрејева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Потпредседница Јотова упутила критике због замрзавања закона о бугарској култури

Током научне конференције на тему „Културно наслеђе – уметност – музеји“, потпредседница Илијана Јотова је истакла да је кућа Димитра Талева у Прилепу један од примера занемаривања културно-историјског наслеђа од стране државе. Од јуна 2023. године..

објављено 30.5.24. 09.27

Софија дочекује нове госте у Кући за књижевност и превод

Преводиоци Јан Махеј (Чешка), Елвира Борман (Немачка), Хана Сандборг (Шведска), Хана Карпинска (Пољска) и Ливија-Марија Нистор (Румунија) нови су учесници резидентског програма Куће за књижевност и превод у Софији , који ће трајати до октобра 2024. г...

објављено 29.5.24. 09.29
Бетани Хјуз

Блага Бугарске „засијала“ у емисији Бетани Хјуз емитованој 24. маја (ВИДЕО)

Чувени археолог и путник проф. Бетани Хјуз креће на узбудљиво путовање кроз Бугарску у новој епизоди емисије „Трагање за благом са Бетани Хјуз“, која је на дан празника, 24. маја, емитована на каналу Viasat History. Ову епизоду бугарска публика..

објављено 25.5.24. 09.40